ИН4С, 25.12. 2016, Ђорђе Бојанић: Меморијални центар свим српским жртвама

„Раскужна постаја Загреб“: Српчићи из хрватског логора Јастребарско из система логора Јасеновац Фото: Архив Републике Српске, Збирка „Концентрациони логор Јасеновац“ – V дио: Дјеца у логору

Срамно је да га одавно нисмо већ саградили. Угледајмо се на Јевреје који са посвећеношћу чувају од заборава своје жртве. Споменик жртвама геноцида, као симбол и опомена, требало би да подсећа на Јад Вашем у Јерусалиму.

Једноставно, уколико се затре свест о жртвама уништава се то неопходно ткиво националне свести а то је солидарност. Несрећницима који су настрадали та солидарност данас не значи много али би значила њиховим породицама.

Ко се данас још сећа ненаоружаних војника мучки побијених по Словенији, небројаних цивила у Хрватској (Јасеновац, Олуја…), Босни и Херцеговини (Братунац…), на Косову и Метохији.

Када се једном народу ишчупа корен сећања на своју прошлост, на своје јунаке и војне победе. Када му се ишчупа историјски корен постојања и битисања, он постаје зомби руља. Такав народ губи национално достојанство, поимање државне свести, престаје да има узоре и за њега више ништа није свето – па ни жртве које су пале, да би он данас уопште постојао.

Без овога нам нема родољубивог бољитка: Меморијални центар свим српским жртвама

О погрому Јевреја зна цео свет, о ономе што се дешавало у Јасеновцу не зна скоро нико. Одговорност је наша. Јасеновац је за Србе оно што је за Јевреје Аушвиц.

Све оно негативно, патолошко и злочиначко што је карактерисало наци-фашизам и његове слуге достигло је врхунац у геноциду над децом. Убијајући нејач, крвници су показивали најмрачнију страну свога бића. На најсуровији начин уништавали су животе дечака и девојчица, од којих су многи били још у пеленама.

Па ваљда су ове жртве заслужиле бар један скроман МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР. Јесу сигурно… заслужили су не скроман него грандиозан МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР. Зар је оволико година требало… а надам се да нећемо јиш дуго чекати…!

Не знам зашто се чекало и чека… ми не смемо гледати туђе интересе по готову по том питању… морамо знати и то да главна жеља Хрвата је да се о њиховом колективном злочину ћути, да нико ништа не говори, да се нигде о њему не пише, а наша треба да буде супротна, да се о томе прича, расправља и што је најважније пише, јер само писани траг остаје за века и векова.

Без овога нам нема родољубивог бољитка: Меморијални центар свим српским жртвама

Јасеновац мора бити порука и опомена генерацијама које стасају да се зло које се десило у овом времену више ником и никад не понови.

ОВО НИ ЈЕДАН СРБИН НЕ ТРЕБА ДА ЗАБОРАВИ, ЈЕР ТО НАМ НЕ ДОЗВОЉАВАЈУ НАШИ ИЗМУЧЕНИ И НА НАЈСВИРЕПИЈИ НАЧИН УБИЈАНИ И ЗВЕРСКИ МУЧЕНИ ПРЕЦИ! СЛАВА ИМ!

Зато нам је и преко потребан „МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР СВИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА“.

Али за све то треба нам подршка СРПСКОГ народа а са том подршком добићемо и подршку надлежних институција. Надам се да ће се и САНУ ускоро огласити са конкретним мерама… а велику наду полажем у академика Василија Крестића.

Охрабрујуће је и то да је Председник Србије Томислав Николић подржао иницијативу за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку .

Свака част председниче… пре свега зато што такву подршку нисмо имали од бивших председника од 1945. па надаље!!!

Ако хоћете да уништите један народ… уништите његову историју… ту вам рат није потребан!!!

То се нажалост нама десило и дешава… време је да се расвестимо!!!

Ко разуме… разумео је.

Пише: Ђорђе Бојанић, историчар