Миливоје Бата Иванишевић и Гордана Јанићијевић Фото: ИН4С
Он је у овој јубиларној 100-ој емисији коју води Гордана Јанићијевић отворио многе друге теме о којима такође има значајну документацију. Поготово о Сарајеву
„Напад је био од стране муслимана, много цивилних жртава је било. Људи су били очајни. Сами су се сналазили, бранио се ко са чим стигне и ко како може. Војни магацини муниције су били празни, јер су начелници војне милиције били муслимани и они су их испразнили за своје људе. Оружје је било по муслиманским селима, Србима није ништа остало. Они су ноћу украли топ!
Замислите полиција не може да нађе топ, а ми смо после неколико година открили да је та иста полиција организовано извукла тај топ и однела у муслиманско село“, објашњава стање у Сребреници уочи избијања и на самом почетку рата гост „Српског св(иј)ета“ Миливоје Бата Иванишевић, из Института за истраживање српских жртава у двадесетом веку.
Он је током рата и тик уз рат сакупљао податке који и данас стоје скоро неискоришћени: „Методологија мора бити перфектна. Ја сам ту методологију разрадио још осамдесетих на Пројекту „Досије културе Србије“. И евиденцију о страдању Срба у Босни и Херцеговини сам водио тако: сваки случај има свој матични број. Прва три броја је општина, следећа три село азбучним редом, а унутар села бројеви жртава. Ја сам нудио те податке, то се све налази још увек код мене, али кога контактирам сви мисле да је то надлежност неког другог. Имам и петоцифрен број имена зликоваца у Босни…
Бата Иванишевић објашњава како је долазио до ових података:
„Када је неко село, назваћемо га „икс“ нападнуто, питам жртве ко их је тукао, ко се како понашао. То су људи који се познају, били су у истим школама, истим спортским друштвима, истим кафанама. Такав документ нема нико у овој држави…
Више се пута обраћао надлежнима у Србији и Републици Српској, без икаквих резултата. Он је у студио донио карту спаљених српских села и побијених Срба у тим селима преведене и на енглески, затим ондашњи додатак Вечерњих новости са списком погинулих Срба на подручју Сребренице – евидентираних – 3 287.
Говори о снимцима изморених муслимана који се приказују у јавности : „Камо среће да смо ми били у тој ситуацији – гледамо снимке живих људи. А код нас нису имали никог снимити по селима, јер су сви побијени…
У Српском свијету на Националној ИН4С телевизији Миливоје Иванишевић, један од највећих истраживача злочина, злочинаца и жртава на простору Босне и Херцеговине, износи чињенице о манипулацији бројкама, покушају сакривања злочинаца, Младићу, затим и о покушају НАТО да још 1995. поништи Републику Српску.
„Не смемо да дозволимо да се реч геноцид пренесе на млађе генерације и да моја унучад морају да објашњавају да се није десио геноцид. Ми смо у стању да препознамо убице, које треба да се прекопају и склоне са тог гробља. То је данас територија Републике Српске. Нема смисла да на истом гробљу буду и убице и њихове жртве. Треба да се направи меморијалнии центар за цивилне жртве, заједнички. За све људе са тих простора, и муслимане и Србе, али морају да се поваде злочинци којима није ту место. Ја имам списак свих муслиманских злочинаца. Петоцифрен је. Ми ћемо их идентификовати. Где су страдали ти њихови људи? Углавном у српским селима. Шта ће муслимански војник у српском селу? Па, да побије и опљачка. Српске жртве су до 85 посто страдале у својим селима, бранећи их… каже на крају саговорник Српског св(иј)ета, који тврди да у Сребреници нијесу страдала муслиманска дјеца и жене, и да за то постоје докази. Он је додао да је чак четири пута писао предсједнику Вучићу, протестујући, када је он рекао да је у Сребреници почињен ратни злочин.
„Ни ратни злочин тамо није почињен! Сребреница је НАТО и Ватикански пројекат за уништење Републике Српске! Све државе настале на простору бивше Југославије нису природне и нормалне, већ – НАТО државе“, закључио је Миливоје Бата Иванишевић, кога сматрају најбољим познаваоцем збивања у Сребреници.
Он је у овој јубиларној 100-ој емисији коју води Гордана Јанићијевић отворио многе друге теме о којима такође има значајну документацију. Поготово о Сарајеву.
Милијана Ераковић
