Media centar, СРНА, 26. 10. 2023, Јасеновац – лицитирање бројем убијених, округли сто [Видео]

Округли сто Друштва српских домаћина и Евроазијског безбедносног Форума

проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума: Отварање округлог стола

пуковник проф. др Милоје Пршић, историчар: Концентрациони логор Јасеновац – планирани геноцид над Србима. Искуства о раду Војног архива

проф. др Слободан Рељић, политиколог: Државно-црквена пијаца „светих Српских Новомученика Јасеновачких“ – медијска димензија организованог подривања кључних тачака националног идентитета

јереј др Милорад Средојевић, уредник часописа Хришћанска мисао: Јасеновац после Јасеновца

господин Нићифор Аничић, Друштво српских димаћина Моји утисци из Јасеновца

академик Василије Крестић: Не можемо жтрве продати за куповину љубави оних који љубави немају

Академик Василије Крестић изјавио је данас да умањивање броја Срба убијених у логору Јасеновац може да буде погубно и оцијенио да Срби не могу жртве продавати за куповину љубави оних код којих љубави нема.

„Ми не можемо купти љубав Хрвата оваквих какви су, који су нас уништавали и који су спремни и данас да нас униште. Стога се питам откуда та жеља да излазимо у сусрет оним тежњама којима теже Хрвати – да умање злочин геноцида“, рекао је Крестић на научном скупу „Јасеновац – лицитирање бројем убијених“.

Крестић је нагласио да није бивши хрватски предсједник Фрањо Туђман тај који је почео смањивање броја жртава Јасеновца, већ да је то први учинио писац Мирослав Крлежа и указао да иза порицања геноцида над Србима стоји „врхунска хрватска интелигенција, знатан део хрватског друштва“.

Он је рекао да је повећавање броја жртава Јасеновца без доказа аморално, али да је аморално и да се смањује број жртава без доказа, подсјетивши да је државна комисија „која није имала ниједног Србина“ и која је 1946. године ушла у Јасеновац, констатовала да је у том логору убијено најмање између 500.000 и 600.000 људи.

Историчар Милоје Пршић, који је у једном периоду био и директор Архива оружаних снага Југославије, рекао је да је 1991. године скупио сву усташку грађу у Војни архив и да би сви они који би хтјели да се баве проблематиком злочина и геноцида у Другом свјетском рату морали да крену од материјала у Војном архиву.

„Многи наши историчари не обилазе Војни архив, него преписују документа и онда долазимо у позицију да се понављају подаци о 30.000 убијених у Јасеновцу које је Tуђман објавио. Tрагично је да део српских историчара поставља упитник да ли су тачни подаци у извештајима државних комисија“, рекао је Пршић.

Он је оцијенио да је немогуће пописати сваку жртву и то верификовати, подсјетивши да су трагови злочина у Јасеновцу, па и сам логор уништавани.

Пршић је указао да Хрвати желе да склоне из своје историје геноцид над Србима, а да је трагично што и међу Србима има таквих настојања.

Политиколог Слободан Рељић оцијенио је да се из иностранства гура операција банализовања српских жртава у Јасеновцу и да у Србији постоји „инвазија корисних идиота“.

„Није незамисливо да оваквим радом стигнемо до нове нормалности да се књига (хрватског историчара) Стјепана Лозе, који тврди да су Срби у НДХ спроводили геноцид над Хрватима, прво појави као допуштена литература за изучавање новије историје па чак и предмет о ликвидацији Хрвата у Јасеновцу, па до тога да ту књигу читају и дјеца у средњим школама у Србији“, рекао је Рељић.

Предсједник Евроазијског форума Митар Ковач истакао је да су трагови злочина над српским народом затирани и током и након Другог свјетског рата, а да је „друга Југославија“ злоупотријебила више од 1.200.000 жртава српског народа у Првом свјетском рату.

Ковач је указао да се почев од злочина над Србима у Независној Држави Хрватској до краја акција хрватских снага „Бљесак“ и „Олуја“ долази до цифре од више од 1.730.000 што побијених што прогнаних Срба.

Научни скуп „Јасеновац – лицитирање бројем убијених“ су организовали Друштво српских домаћина и Евроазијски безбедносни форум.