У северној Далмацији, у којој сам живео до августа 1995, постојала су, и још постоје, три православна манастира, која су утемељена у 14. веку: Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), који од оснивања постају „духовна средишта, културна стецишта и национална зборишта” српског народа у Далмацији Недавно је „Јутарњи лист”,… 
БЕОГРАД – Познати српски историчар и истраживач Миливоје Иванишевић је рекао Срни да је био међу првим цивилима који је на Петровдан, 12. јула 1995. године ушао у ослобођену Сребреницу у којој није затекао живих Срба, ни цивила нити ратних заробљеника, а на опште запрепашћење представници УН су одбили захтјев…
БЕОГРАД – Академик Василије Крестић сматра да су политичка незрелост и неоправдани обзири према онима који су чинили злочине над српским народом у 20. вијеку разлог што Срби и даље немају свој меморијални комплекс. У том комплексу, истиче Крестић у интервјуу Срни, требало би да буду обједињене све српске жртве,…
Нама су у пресудним тренуцима важнији партијско-политички и лични интереси од државних и националних Одељење историјских наука САНУ има неколико чланова који се баве питањем геноцида у НДХ НЕЗДРАВИ односи између Срба и Хрвата, који су и довели до Јасеновца, са извесним прекидима трају вековима. Они нису настали случајно, преко…
Како су током рада мешовите католичко-православне комисије, осветљавајући историјску улогу Алојзија Степинца, хрватски историчари истицали своју националну, верску и стручну унисоност Усташка власт је у НДХ владала уз употребу ничим ограничене репресивне силе, што је, само по себи, доводило у питање правну природу њеног државног поретка. Власт силе најдиректније је… 
Недавно је у просторије „Веритаса” у Београду навратио Драго М, родом из источне Босне, и испричао ми следећу причу: Институт за нестале особе БиХ, под претпоставком да се ради о посмртним остацима бошњачких (муслиманских) жртава из деведесетих година прошлог вијека, почео је у мају 2015. ексхумацију једне масовне гробнице у…
