Политика, 18-21. 3. 2025, Саво Штрбац: Три деценије од нестанка Републике Српске Крајине

Организатори Међународног научног скупа ’30 година по нестанку Републике Српске Крајине‘, јул 2025. Фото: ДИЦ Веритас, илустрација

У тексту “Неопходна историјска дистанца за научни скуп” (објављен 9. јула 2024. на овим страницама), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на Иницијативу “Веритаса” да се у тој научној установи, половином 2025. одржи Међународни научни скуп под називом “30 година по завршетку рата на подручју РХ 1995–2025”, првенствено због става њеног Одељења историјских наука (ОИН) да због “неопходне извесне историјске дистанце” и “селективности документације” “у овом тренутку није могуће да се задовоље научне основе оваквог једног научног скупа како би се САНУ укључила у његову организацију”.

А у тексту “Шумови на вези између САНУ и ‘Веритаса’” (објављен 24. децембра 2024. такође на овим страницама), реаговао сам на реаговање (саопштење) ОИН од 25. октобра 2024. (!?), на мој предходно споменути текст, објављено у магазину “Печат” (www.pecat.co.rs/2024/10/saopstenje-odeljenja-istorijskih-nauka-sanu/), који сам завршио констатацијом да је “Веритас” нову иницијативу за одржавање истог научног скупа у новембру 2024. послао на више установа и института, уз уверење да ће, према прелиминарно обављеним консултацијама, научни скуп на ту тему ипак бити одржан.

Пошто су предходно поменути текстови изазвали реакције многих личности из “културног, научног и политичког” миљеа и у Србији и ван Србије, осећам обавезу да читаоце “Политике” обавестим да ће међународни научни скуп под називом “30 година по нестанку Републике Српске Крајине” ипак бити одржан – у првој недељи јула ове године у Београду, у организацији Документационо-информативног центра “Веритас”, Музеја жртава геноцида и Института за савремену историју.

Позив за учеће јавно је објављен 18. фебрура ове године. на интернет страници “Веритаса” (www.veritas.org.rs). У њему организатори износе став “да је тридесет година јасна историјска дистанца, са које се може потпуно слободно и утемељено говорити и писати о Крајини”, а разлог одржавања овог научног скупа, поред потсећања “о свему ономе што је обележило постојање најзападније српске републике”, виде и у томе што “не желимо да препуштамо хрватској страни – историографији и литератури – да они буду тумачи српске историје на простору Крајине, да оправдавају своја “државна” права, агресију и релативизују српске жртве”.

“Борба за најзападнију српску државу завршила се неуспехом. Република Српска Крајина, проглашена на Светог Николу 1991, остала је непризната чак и од Републике Србије. После престанка ратних дејстава почетком јануара 1992, на простор Крајине стигле су Заштитне снаге УН, после чега је дошло до повлачења Југословенске народне армије и демобилизације локалних оружаних формација. У наредном периоду, Хрватска је са једне стране војно јачала, а са друге користила сваку прилику да војним акцијама нагриза територију Крајине и то све у међувременима мировних разговора и преговора у организацији такозване међународне заједнице. С друге стране, рат на простору БиХ одвојио је највећи део Крајине од СР Југославије, која је била војни гарант њене безбедности. Штавише, тадашњи београдски режим чинио је све да Крајину изнутра ослаби, потенцирајући личне и политичке сукобе међу главним актерима на политичкој сцени крајишке државе. Осим тога, шаљући припаднике Државне безбедности, застарелу опрему и наоружање, али и ротирајући старешине, слабио је војну моћ Крајине. Све то довело је до пораза РСК почетком августа 1995.”, наводе организатори у позивном писму и настављају:

“Наравно, рат деведесетих година 20. века био је само финале хрватске државне тенденције да прогна српско становништво са територије где је и средином тог века била хрватска држава – била она Бановина Хрватска, Независна Држава Хрватска или Народна/Социјалистичка Република Хрватска. У току Другог светског рата Срби су на тим просторима били изложени покољима, покрштавању и протеривању. У времену мира у социјалистичкој Југославији према њима је, посебно од краја шесдесетих година прошлог века, заузет посебан дискриминаторски однос, видљив у републичким институцијама или другим установама СР Хрватске. Победом Хрватске демократске заједнице на првим вишестраначким изборима 1990, антисрпски пројекат је могао да се оствари у пуној мери.”

Уз позивно писмо приложен је предлог тема за радове који би били представљени на скупу, уз напомену да се неће разматрати период крајишке историје пре 1945, већ ће се скуп тематски фокусирати на положај и живот Срба у СР Хрватској до 1990, период деведесетих година – време постојања РСК, поратни и актуелни положај Срба у Хрватској.

Списак предложених тема почиње темом “Уставноправни, друштвени, економски и политички положај Срба у СР Хрватској, посебно на простору будуће РСК од 1945. до 1990, укључујући и положај и улогу ЈНА у гарнизонима на истој или суседним територијама”, а завршава темом “Однос историографије и публицистике према и о РСК”.

Између прве и посљедње теме налази се широки спектар разних тема, као што су: увођење вишестраначког система; војно (само)организовање; ратни догађаји на простору РСК у току 1991. и до примирја јануара 1992; државноправни статус РСК, са посебним нагласком на однос власти у Београду (републичких, савезних) према РСК; долазак снага УН на простор РСК на основу Венсовог плана и успостава Заштићених зона УН (УНПА); трансформација српских снага ТО, Милиције и делова ЈНА у Посебне јединице милиције током 1992, са посебним нагласком на борбене активности у операцији “Коридор 92”; стварање Српске војске Крајине (СВК); проблем паравојних снага; РСК на међународном плану, са нагласком на питање статуса РСК кроз резолуције СБ УН; упади хрватских снага на рубове РСК 1992–1993. (Миљевачки плато, Масленица, Медачки џеп); реализација и последице различитих споразума (Даруварски, Ердутско-загребачки, Економски, План З-4, Ердутски); државна и политичка организација САО и РС Крајине; живот у РСК 1991–1995, са посебним нагласком на везе са Србијом и републиком Српском.

Предложена је и тема о ангажовању органа РСК и СВК на простору Аутономне Покрајине/Републике Западне Босне (операција “Паук”), са нагласком на проблем шверца и нелегалне трговине на подручју ка целој Цазинској крајини.

Међу предложеним налазе се и следеће теме: напад хрватских снага на подручје западне Славоније 1–3. маја 1995. (“Бљесак”), са нагласком на ћутање и немешање СР Југославије и Републике Српске; период мај–јул 1995 (хрватска офанзива на Динари, дипломатски преговори у Женеви и Београду, војна парада у Слуњу, Туђманове инструкције на Брионима, посета генерала Младића РСК, атмосфера у Крајини пред хрватску агресију, припрема снага Хрватске војске за напад…).

Централна тема је хрватска агресија на РСК од 4–8. августа 1995: борбена дејства по данима односно по регионалним целинама – корпусима; повлачење и распад снага СВК; повлачење српског народа са територије РСК; активности Хрватске војске 4–8. августа 1995, са нагласком на однос према преосталом људству УН-а и цивилном становништву; узроци пада РСК (промене мандата снага УН-а, промена односа великих сила према Крајини и изостанак помоћи из Републике Српске и СРЈ); људски губици, заробљеници и избеглице; такозвана мирна реинтеграција Источне Славоније, Барање и Западног Срема у државни поредак Хрватске 1996–1998; препреке хрватске државе за повратак Срба у своје домове и имања; процесуирање ратних злочина и питање накнаде штете за изгубљене животе и имовину пред домаћим и међународним судовима…

Пријаве за учешће се подносе до 30. априла. Пријава треба да садржи кратки резиме (до 500 речи) и кратку информацију о излагачу, а излагања могу бити на енглеском и на свим језицима постјугославенских држава. Програмски одбор научног скупа одлуку о прихватању пријава донеће до 15. маја.

Организатори очекују да ће понуђени спектар тема привући знатан број излагача из света, а посебно из држава региона, како оних са научним титулама (историчара, социолога, демографа, политиколога…), тако и учесника тематских догађаја (функционера, војника, политичара, новинара, хуманитараца, правника…), који би требало да осветле и расветле многе од предложених тема.

Саво Штрбац