Политика, 28.12.2023, Саво Штрбац: Протестном нотом на студентску трибину

Правни факултет: Трибина „Правни субјективитет Републике Српске Крајине“м 14. 12. 2023. Фото: ДИЦ Веритас

“Добар дан. Зовем из велепосланстава Републике Хрватске у Београду. На телефону привремена отправница послова Натали Лулић. Требам господина Саву Штрбца. ”

“Ја сам. Изволите.”

“Да ли је истина да је 14. просинца на Правном факултету у Београду одржана трибина под називом ‘Правни субјективитет Републике Српске Крајине’?”

“Јесте. Све о тој трибини можете наћи у мојој колумни под називом ‘Рођендан Републике Српске Крајине’ објављеној у ‘Политици’, јуче у електронском а 18. децембра у штампаном издању.”

“Не интересује ме Ваша колумна. То што радите је казнено дјело угрожавања територијалног интегритета Републике Хрватске.”

Овај разговор је вођен 22. децембра ове године. У први мах нисам ни поклонио посебну пажњу овом позиву, па сам се на њега одазвао као и на сваки други каквих је и тога дана прије описаног било десетак. Но, када је особа с друге стране изговарајући последњу реченицу повишеним и претећим тоном, нагло прекинула везу, схватио сам да ово ипак није био обичан позив.

Некако у исто време на вибер ми стиже линк на текст под насловом: “ВЕЛИЧАЊЕ КРАЈИНЕ Језив говор Саве Штрбца: Хрвати су продавали усташке симболе и лименке с ‘чистим хрватским зраком’”, објављен тог истог дана на порталу “дневно.хр”. За разлику од наслова, могло би се рећи да је текст из моје колумне коректно препричан, а објављена је и фотографија која приказује заставу Републуке Српске Крајине, коју су учесници трибине развукли испред катедре те кратки видео снимак на којем се виде учесници трибине и чује аплауз, уз напомену да је пренесено са “Веритасовог” сајта.

Видјевши овај текст, била ми је јаснија и фрустрација привремене отправнице послова у амбасади РХ у Београду. Сва је прилика да је неко из Хрватске позвао њихову амбасаду у Београду и питао их нешто у вези са трибином, а они о тој трибини нису ништа знали иако су морали знати јер им је праћење таквих догађаја у опису радних задатака.

По чему је “језив” мој говор на поменутој студентској трибини? По наслову би се могло закључити да сам измислио продају усташких симбола и лименки са “чистим хрватским зраком”.

Са исте адресе стиже ми још један линк на текст: “100 ПОСТО ДОМАЋЕ Ово је доказ да је Хрватска деведесетих била испред свог времена”, објављен на порталу “директно.хр”, 4. августа 2017. у којем пише:

“Са доласком хрватске неовисности, пред сам почетак Домовинског рата, уз незаобилазне крунице и касете с домољубним пјесмама, необилазан сувенир који се продавао на проштењима и сличним догађањима био је и чисти хрватски зрак, упакиран у лименку, сличну оној од газираних пића. Како се наводило на лименкама била је ријеч о ‘финој мјешавини зрака из најљепших дијелова Хрватске’, а као нуспојава оних који су га конзумирали ‘јављао се осјећај среће и ведрог расположења’”. Текст прати и неколико фотографија описане лименке.

Дакле, о “чистом хрватском зраку” нисам лагао. Још мање сам лагао о продаји усташких симбола. Ти симболи се и данас продају по вашарима широм Хрватске а и у хрватској дијаспори широм света. Иза тих симбола је у новембру ове године у Вуковару у “колони сјећања” марширало 150.000 људи, међу којима и цели државни врх, укључујући и представнике свих политичких странака, осим оних са српским предзнаком. Ових дана “Хрватски тједник” широм Хрватске дели календар за 2024. са хрватским великанима “од стољећа седмог …. за дом спремни”, међу којима се налази и Анте Павелић…

Навече истог дана моји сарадници ми проследше и линк на још један текст са портала “дневно.хр” под насловом: “НОТОРНИ ШТРБАЦ Хрватска реагирала на трибину о Крајини: Послана просвједна нота”, који је постављен у 22.24. Аутор се хвали “да им је, након што су објавили вијест да је на Правном факултету у Београду одржана трибина на тему ‘Правни субјективитет Републике Српске Крајине’, на којој је говорио и контравезни Саво Штрбац”, “читатељ” уступио нову информацију: “Велепосланство РХ у Републици Србији данас је упутило просвједну ноту Министарству спољних послова Републике Србије, везано уз тај догађај”, уз додатак да “то потврђује Натали Лулић, привремена отправница послова”, али без навођења садржаја протестне ноте.

Пошто ме живо интересовало на који део трибине, на којој очито нису ни били, улажу протест, претраживао сам све портале на интернету и те вечери и наредних неколико дана, али не нађох нигде ни речи ни слова више од оне вести са порталa “дневно.хр”. Незаинтересованост надлежних министарстава и медија за ову протесну ноту приписивао сам постизборним бурним догађајима у Србији и божићним благданима у Хрватској.

А онда ми се “посрећи” да неколико дана касније индиректним каналима добијем текст предметне протестне ноте, из које цитирам све осим куртоазних детаља:

“Велепосланство Републике Хрватске у Републици Србији … има потребу упутитити оштар просвјед због одржавања трибине под насловом ‘Правни субјективитет Републике Српске Крајине’, коју је организирао Клуб за друштвене односе на Правном факултету Свеучилишта у Београду 14. просинца 2023. године.

Позивање на укључивање у привидну правну борбу за обнову статуса тзв. Републике Српске Крајине као ‘државе у држави’ је најгрубљи примјер обнављања великосрпске идеолошке и правне агресије на Републику Хрватску и одржавања идеје о поновном нарушавању територијалног интегритета Републике Хрватске.

Навођење рјешавања статуса Срба по еуропским стандардима као изговор за обнову тзв. Републике Српске Крајине је лажан изговор за такве политичке циљеве, јер је статус Срба у Републици Хрватској већ уређен Уставним законом о заштити националних мањина по највишим еуропским стандардима,

Тражимо да Република Србија, у складу с Повељом УН, осуди тај позив којим се грубо нарушава територијални интегритет и суверинитет Републике Хрватске”.

По мени је ова једна од најлицемернијих нота између Србије и Хрватске од распада СФРЈ и то из следећих разлога:

За хрватску амбасаду у Београду споран је само “План З-4”, који је Србима у Хрватској, уместо државе, која је под називом Република Српска Крајина егзистирала од 1991. до 1995, понудио “државу у држави”. Предлог тог плана, иза којег су стајале две и тада и сада најјаче државе света (Русија и САД) и две најзначајније асоцијације и тада и сада (УН и ЕУ), председник Хрватске је још у јануару 1995. примио “на разматрање”, а крајишки Срби су га, након јануарског одбијања, прихватили на састанку одржаном у Женеви од 2-3 августа 1995. парафирафирањем “Споразума ради заустављања војне акције усмерене једних против других”, којег су такође, пре почетка завршне операције етничког чишћења познату под кодним називом “Олуја”, хрватској и српској делегацији предложили представници међународне заједнице.

Дакле, Хрватска је уз сагласност САД (читај и НАТО-а), али без знања и одобрења остала три предлагача “Плана З-4”, оружаном силом “окупирала” територију дотадашње САО Крајине, која је по том плану и сачињавала територију “државе у држави”. А пошто Срби, који су вековима живели на том простору, нису потписали ни капитулацију, коју су Хрвати од њих ултимативно захтевали, а нису ни продали своју територију, нити су одустали од права на “државу у држави”, што имплицира да њихово право да на својим вековним стаништима, на којима су опстајали под разним државама пре “неовисне” Хрватске, није ни изгубљено ни застарело.

Овакво значење “Плана З-4” Крајишници окупљени око “Веритаса” (и не само они), јавно заговарају још од парафирања поменутог Женевског споразума од стране делегације РСК. То значи и да је поменута протестна нота хрватског велепосланства погрешно упућена Министарству иностраних послова Србије, а грешка је (и још већа дрскост) “учити” студенте државе домаћина са каквим темама се не смеју бавити.

Негде сам наишао на податак да данас у свету постоји око 60-ак националних група који су, попут Крајишника, привремено остали без територије. Уверен сам да би многи од њих “сувим златом” платили докуменат попут “Плана З-4”.

Саво Штрбац