Политика, 29. 3. 2025, Потресна сведочења о ратном злочину током операције Олуја: Људи су носили мртву децу у наручју

Саво Штрбац, председник ДИЦ Веритас, првог дана суђења за хрватски ратни злочин ракетирања избегличких колона из Републике Српске Крајине, 7. и 8. августа 1995. године. Снимак испред Вишег суда Београду 28.3.2025. Фото: Политика, Мирослава Дерикоњић

Моја сестра је погинула, а мајка преминула на путу до болнице. Настрадао је и петогодишњи син мог брата, а мој брат и син су рањени, казао је Мирко Дрча, очевидац догађаја на Петровачкој цести

Очевици ракетирања избегличке колоне на Петровачкој цести 7. августа 1995. године, њих четворо, јуче су пред судским већем Одељења за ратне злочине београдског суда говорили о злочину у којем је настрадало 13 особа, од којих су шесторо била деца. Међу настрадалима били су и њихови најближи.

Они су о трагичном догађају говорили први пут јавно, на почетку главног претреса у поступку који се у одсуству води против официра Хрватског ратног ваздухопловства Владимира Микца (68) из Пуле, Зденка Радуља (70) из Загреба, Жељка Јеленића (69) из Пуле и Данијела Боровића (65) из Горњег Књегинца, због оптужби да су спровели наређење да ракетирају колоне избеглица из Републике Српске Крајине на Петровачкој, али и Приједорској цести, само дан после првог злочина.

Оптужницу у поступку против високорангираних хрватских официра заступа Душан Кнежевић, вршилац функције главног тужиоца за ратне злочине.

Први сведок који је изашао за судску говорницу био је Мирко Дрча који се тог 7. августа 1995. године налазио у колони која је из Хрватске кренула пут Србије. Он је, како је посведочио, са супругом и сином 5. августа аутомобилом кренуо ка Србији, док је његов брат са породицом, укључујући и њихове родитеље, на пут кренуо камионом.

– Мој аутомобил, у којем сам био са супругом и дететом, био је на почетку колоне. Иза мене су били трактори, камиони, запрежна кола и пешаци. Војних возила није било. Нисам видео када је колона погођена, али јесам тамни авион који је летео над њом. Људи су ми рекли да је бомбардована колона. Видео сам да је погођен камион који је возио мој брат. Сестра која је имала 18 година је погинула, а мајка је преминула на путу до болнице. Настрадао је и петогодишњи син мог брата, а брат и син су ми рањени – испричао је трагични догађај Дрча.

О ономе што се догодило на Петровачкој цести сведочила је и Милка Векић, којој је, како је рекла, мајка која је била у избегличкој колони говорила о трагичном догађају. У ракетирању колоне погинули су јој отац и брат.

– Мајка ми је испричала да су били у Бенковцу, да су децу и старе натоварили у камион. Мајка је била у камиону, а отац и брат у аутомобилу иза ње. Казала ми је да је авион летео ниско, да се није чуо и да је само одједном испустио гранату. Говорила је како су људи из колоне носили мртву децу на рукама. Настрадали су и моји, отац и брат. Брат није имао главу, а оцу је ишла крв на нос и уста – испричала је Векићева.

Саво Стијеља имао је осам година када је ракетирана избегличка колона на Петровачкој цести, у којој се и он налазио. Јуче се присетио трагичних дешавања.

– Кренули смо за Србију у камионској приколици. Сећам се да смо седели на импровизованим клупама. Са мном су биле бака, мајка и сестра. Отац, који је константно набављао воду и храну за нас у камиону, и деда су били у аутомобилу иза нас. У једном тренутку сам чуо авион, а потом убрзо и детонацију. Деда и отац су настрадали на лицу места. Оцу је висила глава и то је сцена коју никада нећу моћи да избришем из главе. Ми смо почели да бежимо по оближњим шумама и ту се скривали све док нису дошли по нас. Сестра Александра, која је тада имала три године, погођена је у руку, а мајка, која је била у осмом месецу трудноће, погођена је у десну страну тела – говорио је Стијеља. Одговарајући на питање тужиоца, рекао је да у избегличкој колони није било војних возила.

Сведок је, како је рекао, са породицом стигао у Бор, а убрзо потом у Мирковце код родбине. Мајка је, испричао је Стијеља, убрзо отишла у Нови Сад да се породи.

– Умрла је одмах након порођаја, а мене и моје две сестре усвојили су ујак и ујна – казао је овај сведок.

И Јовица Пиплица, четврти сведок који је јуче испитан, рањен је у камиону када га је, како претпоставља, погодио гелер гранате коју су испалили авиони Хрватског ратног ваздухопловства. У возилу у ком је био настрадало је троје деце и возач.

– Сећам се само да сам у руци држао кутију цигарета и изненадног бљеска. Ничега се више не сећам јер сам био у несвести – испричао је овај сведок.

Сва четири оштећена сведока придружила су се кривичном гоњењу окривљених и истакла имовинско-правни захтев.

После завршеног претреса, пуномоћник оштећених адвокат Душан Братић казао је за „Политику” да је јучерашњи дан велики дан за идеју правде и помирења у региону јер праштање без искреног покајања или без казне, којих нема већ три деценије, јесте грешка.

– Народ који то себи дозволи осуђен је да му се историја понови као ненаучена лекција. Са друге стране, ово је велики дан и за државу Србију и све њене грађане јер је показала да има своје тужилаштво и свој суд и у тим органима људе који имају моралних закона у себи и који су професионалним интегритетом одолели притисцима званичника Хрватске кроз јавне изјаве – казао је Братић.

 
Мирослава Дерикоњић