У прошли понедељак (21. август) скоро сви медији у региону пренели су два саопштења са сајта Шибенско-книнске полиције о криминалистичком истраживању над две особе због прекршаја из чл. пет Закона о прекршајима против јавног реда и мира (“ко на јавном месту извођењем, репродуковањем песама, композиција и текстова или ношењем или истицањем симбола, текстова, слика, цртежа ремети јавни ред и мир казнит ће се новчано од 700 до 4.000 евра или затвором до 30 дана”) а против једног и због кривичног дела “повреде угледа РХ” из чл. 349 КЗ (“ко јавно извргне руглу, презиру или грубом омаловажавању Републику Хрватску, њену заставу, грб, или химну казнит ће се затвора до једне године”), почињених преко друштвених мрежа.
За 44-годишњака наводи се да је утврђено како је на друштвеним мрежама, из мржње објављивао садржаје који вређају националне осећаје грађана РХ (фотографије и музички садржај) чиме је починио прекршај из чл. пет цитираног закона, због чега му је Прекршајно одељење Општинског суда у Шибенику изрекло новчану казну од 1.000 евра.
За 63-годишњака се напомиње како је, као припадник музичке групе, изводио песме које су настале током 1995. чији су текстови РХ извргнули руглу, презиру и јавном омаловажавању, те да је приликом наступања и извођења песама носио одређене симболе и одевне предмете који приказују припадност непостојећој “територијалној творевини”, а што је јавно објављено на друштвеним мрежама, чиме је починио и кривично дело “повреде угледа РХ” из цитираног чл. 349. КЗ и прекршај из чл. пет цитираног закона, због чега је предан притворском надзорнику Полицијске управе шибенско-книнске, док је кривична пријава достављена Општинском државном тужиоцу у Шибенику, а против њега ће бити поднесен и оптужни предлог (прекршајна пријава).
Иако се не наводе ни имена ни национална припадност осумњичених, из описа њихових инкриминација свако је могао да закључи да су починиоци српске националности. “Веритас” је истог дана дошао до њихових имена: први је Давор Олујић из Билишана код Обровца а други Рајко Лалић из Плавна код Книна.
Обојица се баве певањем крајишких песама, годинама са истим репертоаром наступају широм региона, укључујући и Хрватску, имају и хрватско и српско држављанство и ухапшени су када су се из Хрватске враћали у Србију, где такође бораве и они и поједини чланови њихових породица.
Олујић се након што му је изречена новчана казна, у коју му је урачунато и време од једног дана проведено у полицијском притвору, вратио у Билишане, а Лалић је у понедељак приведен жупанијском (а не општинском) државном тужилаштву у Шибенику, које је два дана касније на свом сајту објавило саопштење из којег дознајемо да нису против њега, након испитивања, предложили одређивање истражног затвора и да је пуштен да се брани са слободе, те да ће предузимати даље законом прописане радње чији је циљ доношење државнотужилачке одлуке (која у време писања овог текста још није била донесена). Приликом испитивања у тужилаштву био је присутан и Лалићев бранилац по службеној дужности, који није ни знао да ће његов брањеник бити изведен и пред прекршајног судију, па је у медије одаслао поруку да је његов брањеник пуштен да се брани са слободе. Међутим, истог дана увече у осам сати, Лалић је уз оптужни предлог приведен и у Прекршајно одељење Општинског суда у Шибенику, које му је изрекло казну од 15 дана затвора за поменути прекршај.
Медији у региону већ осам дана из свих углова коментаришу случај “преступника” Лалића, како се и очекивало, хрватски га углавном нападају а српски га бране, иако још нису видели целокупну инкриминацију. С друге стране, медији су се са другим “преступником” Олујићем бавили само први дан и то успутно и спорадично, мада се његова комплетна инкриминација истог дана појавила на друштвеним мрежама (!?), а пошто је врло илустративна, дословно ћу је цитирати:
“Крив је што је 18. августа 2023. у Книну на друштвеној мрежи ‘Фејсбук’ и на свом отвореном профилу објавио и држао фотографије на којима српски певач ‘Баја мали книнџа’, наступа и у руци држи фотографију са ликом ратног злочинца и војводе ‘Драже Михаљевића’ те више фотографија с недавног наступа где је видљиво како Н.Н. мушке особе носе мајице на којима су истакнуте границе тзв. ‘Републике Српске Крајине’, фотографије на којима Н.Н. мушке особе носе мајице са ликом ратног злочинца Ратка Младића, те је објавио фотографије на којима непозата женска особа на глави носи капу тзв. ‘шајкачу с кокардом’, затим текстове и плакате с границе тзв. ‘РСК’ , те и друге текстове, видео – уратке и песме којима се величају ратни злочинци тзв. ‘РСК’, те да је на свом профилу поставио видео – урадак на којима се види да изводи песму Милована Веселиновића званог ‘Миле Делија Крајишник’, под називом ‘Јован Далматинац’, чији текст гласи: ‘Био једном један клинац, православни Далматинац, мало чудан и услован кажу да се звао Јован, растао је у Крајини, ђе најљепше свићу зоре и гледао сваког дана на Крајинско плаво море, ту је једном љетовала из Србије једна мала заљуби се у Јована Крајишког сиротана. У богатству проклетоме њен се отац заносио, одвео је у Србију кад је Јован запросио, сазнали су неки људи још се сама зором буди тугује и чека принца свога Јована Далматинца, кад сам чуо ову причу суза ми у оку сину јер је Јован Далматинац живот дао за Крајину’”.
И раније је Прекршајни суд у Шибенику у најмање три случаја изрицао затворске казне Србима повратницима због стављања на њихове профиле на друштвеним мрежама фотографије Драже Михаиловића (а не Михаљевића) и четничких симбола, о чему сам већ писао на овим страницама (последњи текст “За обману спремни” од 11. априла 2023).
Знам какав је у Хрватској код већине доживљај свег што је у вези за РСК и Ратком Младићем, који је почетком рата деведесетих година прошлог века као командант Книнског корпуса био страх и трепет за њихову војску, па могу и схватити да фотографије поменутих ликова и текстови који их величају као и симболи и ликови у вези за РСК, могу изазвати одређену дозу узнемирености и нелагоде, да не кажем, и страха, али не могу разумети да песма “Јован Далматинац” може повредити било чија национална осећања.
Једино што би могло повредити хрватска национална осећања јесте стих у којем се спомиње “Крајинско плаво море”, што би се могло протумачити са српском намером да васкрсну Републику Српску Крајину, тим више што и име “Јован Далматинац” асоцира на Јована Рашковића, који се почетком деведесетих ставио на чело крајишких Срба. Међутим, у песми “Јован Далматинац”, у изворном извођењу њеног аутора Миле Делије (https://www.youtube.com/watch?v=kqKLHexCT-s) уопште се и не спомиње “Крајинско” већ Каринско море, како се звало и прије и током рата а тако се зове и данас.
Постоји могућност да су састављачи прекршајне пријаве (кнински полицајци) намерно прекрстили “Каринско” у “Крајинско” море како би “сместили” Олујићу најтежу инкриминацију (у потпуности цитирану у диспозитиву), али је вероватније да су полуписмени инспектори (што се може закључити из погрешног писања презимена Д. Михаиловића и речи “услован” уместо “усован”), то урадили ненамерно из незнања, а судија по инерцији инкриминацију преузео из полицијске пријаве, не потрудивши се ни да је прочита.
Било како било, осудити човека за певање оваквих, у суштини дубоко емотивних, стихова представља велики блам за хрватску државу и њено правосуђе.
А срамота ће бити још већи ако надлежно тужилаштво отвори истрагу против Лалића због кривичног дела повреде угледа Републике Хрватске због текстова написаних 1995. године.
Вероватно се та повреда, по састављачима кривичне пријаве, огледа у називу првог албума овог певача и његове музичке групе “Српска Тромеђа” који носи назив: “Родни Книну, стари српски граде, шта у теби сад усташе раде”. Пророчански, нема шта!!
Саво Штрбац