Политика, 30.6.2020, Саво Штрбац: Графити мржње припрема за попис

Српско породочно стабло, Загреб, 14.јун 2020. Фото: СРНА

Поново графити мржње у Хрватској. Овај пут у престоници. Три графита у четири дана. Сва три против Срба. И морбиднији од морбиднијег.

Први у Кустошији: „Ј…т  ћемо српске жене и дјецу“, гдје је слово  ”у” у речи “дијецу” у облику усташког ушатог слова „У“. Други у Улици града Чикага у Боровју: „У Вуковару хрватскоме граду, граду многи четници су оставили браду. Све ћемо вам прсте сломит’, а не само три. Убиј Србина“. И  трећи у Светој Клари у Чавоглавској улици код дечјег вртића – на зиду је нацртано дрво на ком су обешени људи уз натпис “„Srbian Family Tree“ („Српско породично стабло“).

А само неколико дана раније (8. јуна)  хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман, на питање зашто у хрватској нема протеста у знак солидарности са афроамеричким жртвама полицијског насиља у Сједињеним Државама изјављује како је Хрватска „демократска држава с развијеним највишим стандардима и очито нема разлога или основе да би се протести одржали овдје“, што на неки начин сугерише чињеницу да је хрватско друштво толерантно и подржава људска права и владавину права.

Дан касније, око 400 протестаната окупило се у центру Загреба на протесту против полицијског насиља и расизма, који су на Тргу жртава фашизма клекнули у знак солидарности са покретом „Black Lives Matter“ („Црни животи су важни“) , а низ говорника позвало је на солидарност са афроамеричким жртвама полицијског насиља у Сједињеним Државама, али и са илегалним мигрантима који су на хрватској граници према Босни и Херцеговини жртве насиља хрватске полиције.

Релативно брзо полиција је ухапсила шесторицу младића који су развили онај први транспарент у Кустошији. За то вриеме су стајали на зидићу на којем пише „Динамо светиња“ а окачили су и заставе ХОС-а. Од ухапшених младића, два су пунолетна старости  21 и 22 године а четворца су млађи пунолетници старости од 19 и 20 година. Против њих је поднесена кривична пријава због сумње у почињење кривичног дела „јавно потицање на насиље и мржњу“. Младићи су признали дело. У њиховим становима пронађени су “corpus delicti”.

Све упућује на закључак да се починиоци нису ни скривали. Мој лични утисак је да су хтели да буду што пре откривени и ухапшени. Тако ће добити својих пет „минута славе“. Популарност су већ стекли објављивањем њихових фотографија са инкриминисаним транспарентом које су преко медија и друштвених мрежа обишле свијет. А ако добију и који месец затвора, могли би једног дана постати и политичари вредни поштовања у средини из које су поникли и која их је васпитавала у духу Радманове „толеранције“.

И нису ово моје прогнозе без покрића. У Загребу сам као студент доживио “маспок”, односно “хрватско прољеће” 1971. године. Они који су тада носили усташка обиљежја или пјевали „Љубу и Бобана“, били су или су још увијек активни политичари. Крајем осамдесетих, када је већ било извесно да ће се распасти СФРЈ, као судија Окружног суда у Задру, који је котирао и тада као и сада као проусташки бастион, и сам сам судио сличним преступницима. И код скоро свих осећао се понос што су учинили “патриотски чин”  као и спремност на тежу (затворску) санкцију, јер су знали да им то доноси друштвено признање. Просто речено, радовали су се изреченим казнама а били разочарани када бих их ослободио. И неки од  њих су били или су још увек активни у политичком и друштвеном животу „неовисне државе Хрватске“.

А толерантне?

Углавном јесте. Према свима осим према Србима. У Хрватској можете бити било које боје расе или вере и нећете имати проблема. Друга је ствар ако сте Србин и православац. То се не прашта. То се сматра великом грехом. Код свих Хрвата? Свакако да не.

Полиција не гуши Србе попут америчког полицајца који је недавно угушио Афроамерикаца. Али хрватска власт толеришући деценијама уназад разна недозвољена понашања према остацима српског народа у својој држави, укључујући сличне плакате и употребу усташких симбола, гуши њихова људска права.

И неће оваква кампања према Србима престати када прођу предстојећи јулски парламентарни избори. Слажем се са професором Дејаном Јовићем да нови талас застрашивања Срба у Хрватској има више везе с пописом становништва, који ће се обавити у пролеће 2021, него са изборима и да је циљ најновијих напада графитима „створити атмосферу у којој би се што мање људи изјаснило као Срби“.

На посљедњем попису становништва из 2011. у Хрватској је учешће Срба у укупној популацији износило 4,36 одсто. Превише. Тек када их буде мање од 3 процента за сва времена ће се  ријешити „српско питање као реметилачки фактор“. Тако је говорио и планирао Туђман почетком деведесетих прошлог века. А Туђмана и његовог дела и “учења” у Хрватској се нико не одриче.

Политика, 30. јуни 2020, штампано издање