Политика, ДИЦ Веритас, 19.5.2018, Саво Штрбац: Били су само деца

Два посмртна идентификациона картона од 1152 (613 девојчица, 539 дечака) деце млађе од 6 година, колико је службеник Анте Думбовић забележио у дечијем логору у Сиску из система логора Јасеновац. Извор: 08-18190 Counter Memorial of Serbia Volume II p. 172, према: Музеј жртава геноцида, Каталог изложбе „Били су само деца – Јасеновац гробница 19.432 девојчица и дечака“, Библиотека Министрства иностраних послова Србије

У музејској поставци хрватског Меморијалног музеја Спомен подручја Јасеновац (март 2013), међу 83.145 жртава, налази се 23.474 жене и 20.101 дете. Дакле, од укупно пописаних, скоро четвртина је деце и више од четвртине жена, односно више од половине жена и деце

У трећој декади априла и првој половини маја наш регион, и ове као и предходних година, обележавају (и потресају) комеморације жртвама Другог светског рата, међу којима су најинтригантније две под покровитељством Хрватског сабора: жртвама усташког терора Концентрационог логора Јасеновац и убијеним усташама у Блајбургу. Уназад неколико недеља о овим комеморацијама изговорено је и написано много речи и изнесено много ставова, често дијаметрално супротстављених.

Бавећи се пописом српских жртава из ратова деведесетих, научио сам да се размери неке ратне трагедије процењују по броју страдалих цивила, с посебним нагласком на жене и децу. Пошто поменути догађаји у јавности нису довољно, како ми се чини, осветљени управо са овог дискурса, износим проверене и неспорне податке који одређују карактер и размере поменутих догађаја.

Уочи овогодишње блајбуршке комеморације, на ХРТ-у сам пратио емисију „Отворено”, у којој су учествовали гости различитих погледа на поменуте догађаје, међу њима и историчар Иво Голдштајн, хрватски Јеврејин, који се дуго и сериозно бави жртвама из времена ендехазије. Он тврди да у блајбуршкој трагедији није убијено ниједно дете, а споменуо је тек једну убијену жену и то супругу неког усташког функционера. А било је, каже, међу заробљеним усташама и домобранима много и жена и деце. Нико од присутних му није протвречио.

А у јасеновачкој трагедији, према „поименичном попису жртава КЦЛ Јасеновац”, истакнутом у музејској поставци хрватског Меморијалног музеја Спомен подручја Јасеновац (март 2013), међу 83.145 жртава, налази се 23.474 жене и 20.101 дете. Дакле, од укупно пописаних, скоро четвртина је деце и више од четвртине жена, односно више од половине жена и деце. Ових дана сам чуо на РТС, у емисији посвећеној поменутим комеморацијама, да је Музеј жртава у Београду до сада пописао преко 90.000 јасеновачких жртава, па је за претпоставити и да се број жена и деце повећао.

Ових дана је у Дому војске у Београду отворена документарна изложба „Дијанина деца”, посвећена великој акцији спасавања деце из усташког логора Јасеновац коју је предводила Диана Будисављевић. Оно што ме је посебно импресионирало јесте списак уморене деце и непрестано читање њихових имена. (Начас сам помислио да се налазим у неком музеју холокауста, каквих је много широм света.) На том списку су исписана имена 19.432 детета. То је пописник из књиге „Били су само деца”, аутора Драгоја Лукића, коју ми је прије 18 године поклонио сам аутор и која заузима почасно место у „Веритасовој” библиотеци.

У Лукићевом пописнику наведена су имена и презимена уморене деце, имена њихових родитеља, године и место рођења, национална припадност, године смрти и места страдања.

Према Лукићевој прецизној статистици, међу умореним малишанима „које су усташе убиле и на друге начине умориле у јасеновачком систему логора” било је 10.268 дечака, 9.128 девојчица и 36 неутврђеног пола. Најмлађе жртве су биле у пеленама а најстарије су имале 14 година.

Лукићев пописник показује да је међу жртвама највише српске деце – 11.888, затим ромске – 5.469, јеврејске – 1.911, хрватске – 132 и муслиманске – 17, док за 15 дечака и девојчица није утврђена национална припадност. Са територије коју обухвата данашња Хрватска уморено је 10.064 малишана (5.081 Србин, 4.132 Рома, 712 Јевреја и 132 Хрвата), од којих је 6.107 с подручја Славоније. Из БиХ (која је била у саставу НДХ) на јасеновачким стратиштима уморено их је 8.030 (6.551 Србин, 411 Рома и 1.068 Јевреја), од којих 6.130 из Босанске крајине. У Јасеновцу је страдало 1.102 малишана из Срема (794 Рома), који је био у саставу НДХ, док их је 236 уморено са подручја изван НДХ.

Просјечна старост малишана чији су животи угашени у јасеновачким логорима износила је седам година и 3 месеца. Најпогубнија је била 1942. година, када их је уморено 15.567, од којих је 5.427 било са Козаре. У посљедњим данима јасеновачког логора угашени су животи 331 малишана.

Пописивач малих јасеновачких жртава и сам је био дете логораш. Аутор је преживео тако што су га 26. августа 1942, са још око 900 козарачке деце, ослободили партизани из усташког логора за децу у Јастребарском.

Иако су егзекуције заробљеника без судских одлука противзаконите, изнесени подаци говоре да се Јасеновац и Блајбург не могу (и не смеју) упоређивати.

Објављено 19. маја 2018. у штампаном издању Политике