Политика, ДИЦ Веритас, 26. 1. 2024, Саво Штрбац: Православни Божић у хрватској супер изборној години

НДХ: Корени „хрватске православне цркве“, сусрет Анте Павелића и тзв. митрополита Гермогена Максимова, 1942. Фото: Вечерње новости

Штa се крије иза прилично необичног скупа у Дицму, на којем је најављено и оснивање хрватске православне цркве у идућих пет година? Oни су били присутни због гласова бирача српске националности у овој супер изборној години

Кроз претходних двадесет година јавност у региону је навикла на пријеме поводом прославе Божића по јулијанском календару, који се у организацији Српског народног већа (СНВ) одржава сваког 6. јануара у Загребу. Ове године пријем је одржан у хотелу „Вестин”, на којем су присуствовали: хрватски премијер Андреј Пленковић, потпредседници његове владе Давор Божиновић и Ања Шимпрага, министар спољних и европских послова Гордан Грлић Радман, министарка културе и медија Нина Обуљен Коржинек, изасланик српског председника за решавање проблема несталих с Хрватском Веран Матић, председница Хрватског националног већа у Србији Јасна Војнић, потпредседник Хрватског сабора Фурио Радин, бројни заступници у Хрватском сабору, те заменик загребачког градоначелника Лука Корлает. Божићни благослов верницима упутили су епископи Српске православне цркве, владика Јован (Ћулибрк), славонско-пакрачки епископ и владика Кирило (Бојовић), буеносајрески и јужно-централно амерички епископ и администратор Митрополије загребачко-љубљанске.

Заиста импозантан скуп. Ништа мање нису импозантне поруке које су путем мејнстрим медија одаслане са овог пријема. Челник СНВ Милорад Пуповац је истакнуо како је погрешно веровање да се ослобођење од колективне кривице може постићи политичким, судским или војним колективним окривљивањем и кажњавањем другога, јер „такво веровање и на њему засновано деловање, производи једино зачарани круг дуготрајне и обновљиве неправде”.

Премијер Пленковић истакао је важност сарадње владе са српском националном мањином у Хрватској рекавши да су у протеклим годинама, заједничким одласцима на комеморације у Вуковар, Книн, Шкабрњу, Вариводе и Груборе, послане важне поруке о важности мира и помирења али да „једнако тако не посустајемо на оном темељном предуслову након сваког конфликта и сукоба, а то је истина. А истина значи и утврђивање одговорности за ратне злочине, и проналазак свих несталих. Те две теме важне су у односима Хрватске и Србије”, нагласивши да ће једна од важних тема, коју треба ставити на сто, бити и питање заступљености хрватске мањине у представничким телима у Србији.

Истог дана и истим поводом одржан је пријем у Дицму, у близини Сплита, у организацији тзв. Хрватског православног центра, који води „хрватски бранитељ православне вере” Предраг Мишић Пеђа, добровољац домовинског рата и логораш, који за себе каже да је по националности Хрват, по народности Србин и православне вероисповести!?

И у Дицму су били многи представници и власти и политике, и позиције и опозиције, а међу њима: генерал Маријан Марековић, изасланик председника Зорана Милановића, Динко Тандара, изасланик потпредседника владе и министра хрватских бранитеља Томе Медведа, затим Анте Санадер, потпредседник Хрватског сабора, Иван Пенава, градоначелник Вуковара и председник Демократског покрета, пуковник Марко Скејо, командант 9. бојне ХОС-а, Мирко Чондић, пензионисани пуковник и истакнути члан председништва ХСП-а, Мартин Паук, одборник у Градском већу Сплита и члан странке Неовисни за Хрватску, и Давор Матијевић, председник сплитског огранка СДП-а…

О групи окупљеној око поменутог Мишића нисам ни чуо до овога „божићног пријема” у Дицму. На интернету сам пронашао њихову страницу (uhpc.hr) на којој у рубрици „о нама” пише: „Удруга ’Хрватски православни центар’ са сједиштем у Вуковару је добровољна, невладина, непрофитна организација која својим радом жели помоћи, пружити потпору хрватским православним вјерницима, подизати и унаприједити вјеру као и квалитету продуховљеног хрватских православних вјерника. Приступ Вам је могућ само уколико славите оснутак Републике Хрватске, обиљежја ХОС-а, жртву домовинског рата, признању исте, поимање агресора, проливену крв бранитеља, Хрватске обрамбене снаге и свих који су срцем судјеловали грађењу лијепе наше. Градите будућност на вјери и љубави у нашу лијепу нашу”.

Шта се крије иза овог прилично необичног скупа у Дицму, на којем је најављено и оснивање хрватске православне цркве у идућих пет година?

Одговарајући на ово питање новинару „Слободне Далмације”, два дана после одржаног скупа, познати хрватски новинар и публициста Драго Пилсел, који се дуго и сериозно бави религијским темама, каже: „Ради се о борби за саборски мандат у деветој изборној јединици између Домовинског покрета, Моста и ХДЗ-а. Зато се десница поново, и по ко зна који пут, хвата оснивања Хрватске православне цркве. Овога пута рачунају на десет хиљаде Срба из Цетинске крајине. Један дио њих био је у 126. бригади Хрватске војске, а било их је, наводно, у проценту више него што је српски живаљ заступљен у укупном броју становника”.

У потпуности се могу сложити са Пилселом. Међутим у његовој изјави нисам пронашао одговор одакле на скупу изасланик председника државе (а није их било на пријему СНВ), који је дошао на ту функцију уз подршку СДП, странке са левог центра, некад и сам председник те странке и присуство председника актуелног сплитског огранка те странке, па бих допунио Пилсела и додао да су и они били присутни због гласова бирача српске националности у овој супер изборној години.

А на питање истог новинара колико је реално најављено оснивање Хрватске православне цркве у идућих пет година, Пилсел одговара:

„Да би нека Црква у православљу стекла своју аутокефалност, попут, рецимо, македонске, којој је то лани коначно и успело, она мора имати свој клер, цркве и манастире, те дакако – вернике. Затим, нужно је имати барем три по црквеним законима именована епископа и признање Цариградске патријаршије, као и цркве од које се издвајаш, а то би у овом случају била Српска православна црква. Ова црква коју кани покренути Мишић, не да нема монахе и свештенике, она нема ни министранта”.

И по овом питању бих се сложио с Пилселом уз допуну да је вероватније да је Мишић („Пенавин приватни Србин енд православац”, како га је назвао новинар загребачког „Национала” Саша Лековић) мислио на испуњење услова из хрватског Закона о правном положају верских заједница (НН 83/02, 73/13), којим је предвиђено да се новоосноване верске заједнице уписују у Евиденцију верских заједница подношењем захтева за упис уз који се доставља и акт из којег је видљиво да је новооснована верска заједница као заједница верника пре подношења захтева била уписана у регистар удружења најмање пет година. То је исти онај закон по којем је једна друга група „православаца” која се зове „хрватска православна црква” са Бугарином Александром на челу прошле године одбијена са захтевом за упис у евиденцију због мањкавости списка верника.

У вези горе поменутих божићних пријема, огласио се и тзв. патријарх тзв. ХПЦ тзв. Александар, која Божић слави по грегоријанском календару („исправљени јулијански календар, чији је аутор Хрват православне вере Милутин Миланковић”): „Мишић, који никад није био члан ХПЦ изненада се пре годину и по охрабрио и објавио да почиње прикупљати свештенике, које ће он сам едуковати. Како ће то он, који је по струци изгледа зидар(?) учинити није јасно, али га нико ни не пита”, додајући да је заједничко за оба пријема то да им се „одазвао цели хрватски државни врх, а изгледа нису нити верници кад се одазивају на позив на банкет на дан кад је строги пост.”

За Пилсела је проблематично што влада и уред председника шаљу своје изасланике на овакве скупове па вели: „Лицемерно је суделовати на позив епископа Кирила Бојовића, администратора Епархије загребачко-љубљанске буеносајреског и јужно-централно америчког, на примању у поводу православног Божића, а с друге стране слати своје изасланике и онима који заговарају одвајање од Српске православне цркве.”

У праву си, Драго. Српској православној цркви у Хрватској не прети опасност од стране опскурног конвертита Предрага Мишића и његове још опскурније „удруге”, већ од лицемерја представника власти.

Саво Штрбац