Политика| Коментари| 19.02.2015.
Обновљена је стара и до сада неколико путa покретана идеја о подизању меморијалног центра посвећеног милионским људским губицима које је имао српски народ током 20. века.
Тим поводом, основано је Друштво за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку. Председник Управног одбора је академик Василије Крестић, председник Скупштине шаховски велемајстор Александар Матановић. Циљ друштва је да се огромне жртве српског народа заштите од заборава и, поред тога, да се утиче на јавност у свету да боље схвати и призна значајне доприносе српског народа победама савезника у оба светска рата.
Друштво је у првом реду израз воље грађана српске националности да непосредним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду, на репрезентативној локацији, меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Подразумева се да се у овом подухвату грађана не искључује ангажовање државе и њених институција. Напротив, од њих се очекује да ову идеју и сами прихвате, да је правно регулишу, реше проблем локације и, кад буду у могућности, непосредно учествују у обезбеђењу дела средстава.
Повод за ову иницијативу је чињеница да је у прошлом, 20. веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачких и одбрамбених оружаних сукоба у којима је претрпео огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани са спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред нашу и светску јавност. Сигурно је да с тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време.
Ако у Европи постоји страдални народ, поготово кад се анализира прошли век, то је српски народ. За разлику од осталих европских малих, подједнако страдалих народа – међу којима је у трајном сећању страдање Јермена на почетку века, и трагедија Јевреја у Другом светском рату, српски народ је, такође, веома страдао у оба та случаја. Заправо, нема народа у Европи који је и у једном и у другом међународном оружаном сукобу претрпео тако велике људске губитке. Наша хришћанска, национална и морална дужност је да се одужимо страдалницима као што су то већ учинила два поменута народа. И не само они.
Публициста
Миливоје Иванишевић