Политика, Одбрана МОД, 1. 12. 2022, Представљена мографија „Деца у Великом рату“

Аутори књиге „Деца у Великом рату“ др Видоје Голубовић и Димитрије Вукадиновић Фото: Политика

У Свечаној сали Дома Војске јавности је представљена књига „Деца у Великом рату“, аутора др Видоја Голубовића и Димитрија Вукадиновића, у издању Државног архива Србије.

У не тако обимној књизи, својеврсној фото-монографији која је, због свог потресног садржаја, изазвала заслужену пажњу јавности, представљена су бројна илустрована и документована сведочанства о страдањима деце у Првом светском рату, описани су, поред осталог, одлазак 1300 каплара на фронт и њихова улога у јачању морала српске војске у најтежим тренуцима борбе за ослобођење Србије у првој години рата и учешће деце у херојској одбрани Београда, страдање деце у Сремском добровољачком одреду, а посебно емотиван део књиге представљају сведочанства о херојској истрајности и огромним жртвама које су деца поднела током преласка српске војске преко Албаније, када су и најмлађи, попут прекаљених бораца, умирали од глади, болести и исцрпљености.

Део монографије посвећен је и страдањима деце у окупираној Србији у којој су се аустроугарски и бугарски војници, бесни због успешног повлачења српске војске на Крф и незадрживог пробоја Солунског фронта, иживљавали на онима који су преостали у отаџбини, првенствено над женама и децом.

Део књиге сведочанства о страдању деце током Великог рата посвећен је и њиховом школовању у иностранству, најпре на Крфу и у Бизерти, а затим и у Француској, Енглеској и царској Русији.

Страдања деце нису окончана ни после победоносног пробоја Солунског фронта и повратка српске војске у напаћену и опустошену Србију. Многа од њих су остала сирочад која је, за корицу хлеба морала да ради и обавља послове претешке и за много старије. Али, старијих, после окупаторских зулума у опустошеној Србији, готово да није било. Једно поглавље у књизи посвећено је и документовању претешког живота сирочади у првим послератним годинама, али и напора бројних доброчинитеља и државе да им године детињства учине што подношљивијим.

„Деца у Великом рату“ Фото: Државни архив Србије

О књизи су говорили Ања Вулић из Државног архива Србије, мр Маја Николов, некадашњи кустос београдског Педагошког музеја и аутори који су сведочили о напорима и изазовима с којима су се сусретали у раду на књизи.

– Велики број малишана је у току Првог светског рата умро у логорима, многи су хватани и убијани на зверски начин, а многи од њих су остали без породице. Према неким подацима, после рата је било око 40.000 деце сирочади. О овој теми би требало више да се говори, јер та страдала деца, а било их је заиста много, заслужују да се о њима нешто више зна. Тачан податак колико их је умрло не постоји, али се зна да је само у албанској голготи страдало око 70.000 малишана. Међу најмлађим учесницима Великог рата били су дечаци Гаврић и Јеличић, који су за српском војском и народом кренули са осам година. Њима је то био једини избор, јер су пре тога остали без породица – рекао је др Видоје Голубовић. Он је рекао да се овом темом и темом страдања свештеника и жена у Великом рату бавио мали број аутора.

Писац књига „Заборављени хероји Великог рата”, „Хлеб у Великом рату” и „Српкиња хероина Великог рата”, Димитрије Вујадиновић, истиче да су грађу за ово дело о деци у Првом светском рату највише налазили у документима и у непосредном сведочењу учесника.

– Ова књига има ту посебност јер смо прикупили писма, школске радове наших ђака који у били у иностранству и забелешке оних који су записивали сву голготу када су прелазили Албанију. Ми јесмо аутори књиге, али су уствари аутори сва она деца и људи чије смо текстове пренели – истиче Вујадиновић.

Монографија „Деца у Великом рату“ је илустрована великим бројем фотографија, драматичних сведочанстава о патњама и страдањима које су тих година обележила животе деце, не само оних без родитеља, који су умногоме попуњавали добровољачке одреде, јер нису имали где, већ и њихових многобројних вршњака који су, иако у родитељском окриљу, живели веома тешко у окупираној и ратном суровошћу окупатора осиромашеној земљи.