РТ Балкан, 22. 8. 2023, Хрватска: Казна од 1.000 евра због Баје Малог Книнџе на Фејсбуку, 15 дана затвора због песме

Правда, илустрација Фото: Депозитфотос

Забрањене песме постојале су и у бившој СФРЈ, а за њих се у различитим ситуацијама примењивала другачија казнена политика: од јавног презира, до слања на Голи оток

У Хрватској су двојица Срба осуђени су на новчану и затворску казну, јер су „повредили углед Републике Хрватске“ певањем „забрањених“ песама.

Забрањене песме постојале су и у бившој СФРЈ, а за њих се у различитим ситуацијама примењивала другачија казнена политика: од јавног презира, до слања на Голи оток.

Јуче су скоро сви медији у региону пренели два саопштења са сајта Шибенско-книнске полиције о криминалистичкој истрази против две особе због кривичног дела и прекршаја почињених преко друштвених мрежа.

Председник Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац објашњава за РТ Балкан шта се заправо догодило.

„Иако се не наводе ни имена ни национална припадност осумњичених, из описа њихових инкриминација лако се да закључити да су у питању особе српске националности.

Веритас је дошао до њихових имена, али због безбедности породица нећемо откривати. Први је Д.О. (44) из Мушковаца код Обровца, а други је Р.Л. (63) из Плавна код Книна. Обојица се баве музиком и певањем, годинама са истим репертоаром наступају широм региона, укључујући и Хрватску, обојица имају и хрватско и српско држављанство и обојица су ухапшени када су се из Хрватске враћали у Србију, где бораве и они и чланови њихових породица. Њихови рођаци и пријатељи јединствени су у тврдњи да ни њихове песме ни стил одевања нису никога могли ружити и вређати“, изричит је Штрбац.

Како каже наш саговорник, за 44-годишњака се наводи да је „утврђено како је на друштвеним мрежама из мржње објављивао садржаје који ‘вређају националне осећаје грађана РХ’ (фотографије и музички садржај) чиме је починио  прекршај из члана 5. Закона о прекршајима против јавног реда и мира“, због чега му је Прекршајно одељење Општинског суда у Шибенику изрекло новчану казну од 1.000 евра.

За 63-годишњака се наводи како је, „као припадник музичке групе, изводио песме које су настале током 1995. чији су текстови РХ извргнули руглу, презиру и јавном омаловажавању,  те да је приликом наступања и извођења песама  носио одређене симболе и одевне предмете који приказују припадност непостојећој ‘територијалној творевини’, а што је јавно објављено на друштвеним мрежама, чиме је починио и кривично дело ‘повреда угледа РХ’ и прекршај из чл. 5. Закона о прекршајима против јавног реда и мира“.

Д.О. (44) се, након што му је изречена казна, вратио у Билишане, а старији Р.Л. је у понедељак приведен општинском државном тужиоцу у Шибенику, који је против њега после саслушања  одбацио кривичну пријаву због кривичног дела, док му је Прекршајно одељење Општинског суда у Шибенику синоћ изрекло казну од 15 дана затвора.

 

„За дом“ су „спремни“, да „опросте Србима“ што их нису све протерали – још увек не

Хрватска је, указује Саво Штрбац, у мају ове године изменила Закон о прекршајима против јавног реда и мира, тако што је новчане казне вишеструко повећала (уместо дотадашње казне од 20 до 150 евра, на 700 до четири хиљаде евра) за деведесетак прекршаја за које је могуће изрећи и затворску казну.

„Иако је опис инкриминације прекршаја (ремећење јавног реда и мира на јавном месту ‘извођењем, репродуковањем песама, композиција и текстова или ношењем или истицањем симбола, текстова, слика, цртежа’) остао исти и у том опису се не спомињу никакви појединачни симболи, хрватски медији су наглашавали, а остали у региону некритички преузимали, да се драстично повећава казна само за истицање усташких симбола, посебно усташког поздрава ‘За дом спремни'“, указује Штрбац.

Штрбац је, подсећања ради, у априлу ове године, пред доношење измена закона у београдском листу „Политика“ објавио колумну под називом „За обману спремни“, објашњавајући да ће и законске измене бити ништа друго до обмана.

„Неупућени у збивања у Хрватској могли би закључити да се хрватско друштво жестоко обрачунава са свим покушајима релативизације и ревитализације свих тоталитаристичких режима и система из прошлих времена, посебно Другог светског рата. Упућенији знају да то није тако“, написао је тада Штрбац, истичући да „ескалира рехабилитација усташтва“.

„Наиме, у Хрватској, посебно од њеног уласка у ЕУ, поново ескалира рехабилитација усташтва: усташки поздрав ‘За дом спремни’, често праћен и усташком иконографијом, редовно се чује на спортским теренима, концертима, прославама и протестима; објављују се књиге и снимају ‘документарци’ који фалсификују историјске чињенице; рехабилитују се осуђени злочинци из времена НДХ, друштвене мреже су преплављене фотографијама Павелића и осталих усташких злочинаца; фасаде зграда и других јавних површина прекривају графити са усташким симболима и покличима…“, набрајао је Штрбац.

Он је подсетио и да у Книну сваке године почетком августа, на дан прославе прогона и погрома Срба, марширају ХОС-овци у усташким униформама са усташким грбом и поздравом „За дом спремни“ и то у присуству читавог државног руководства…

„Да ли је неко хапшен и одговарао за таква (не)дела? Ако и јесте, колико ми је познато, нико није добио безусловну затворску казну“, истакао је тада Штрбац.

„У спровођењу тог закона хрватска полиција је, уз сузе једног полицајца, спречила групу ‘црнокошуљаша’  да приликом овогодишње прославе ‘Олује’, у униформама са ознакама ‘ЗДС’, марширају кроз Книн, али су тај поздрав книнским улицама узвикивали неки други Хрвати, за које нема информација да су кажњени по измењеном закону, чија строгост се и даље ‘тренира’ над припадницима српске мањине како би била још мања“, указује Штрбац.

Сада је, каже наш саговорник, очито да манипулација изменама закона о прекршајима с наводном намером спречавања употребе усташких симбола била намењена свету у години у којој Хрватска председава Међународним савезом за сећање на Холокауст (?!).

Време екстремизма и усташтва, веровали су људи, прошло је одавно. Дошло је неко друго време, време толеранције и помирења…

Или можда није?

У држави у којој се готово свакодневно догоди барем један етнички мотивисани напад на Србе, зар је толеранција на српску песму очекивана?

Јелена Марковић