РТРС, 15. 10. 2024, Веритас: Убице шетају слободне, а гдје су убијени госпићки Срби?

Мапа Госпића и околине са главним местима пронађених српских жртава Фото: Weather-forecast.org

Тијела српских цивила, становника Госпића, које су хрватски и полицајци изводили у јесен 1991. године и ликвидирали, још нису пронађена, док су њихове убице и данас на високим положајима у хрватској војсци, полицији и власти, објавио је данас Информационо документациони центар „Веритас“.

Према „Веритасовим“ подацима, убијено је најмање 129 лица српске националности, од којих скоро половина између 16. и 18. октобра 1991. године, а међу њима било је 39 жена.

Њих су ноћу изводили из њихових домова, мучили и ликвидирали разним начинима, иако су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму.

Међу ликвидиранима је 10 брачних парова, а у четири случаја убијени су по један родитељ и дијете.

„Веритас“ истиче да је више десетина припадника хрватске војске и полиције, који нису осуђени иако је „ван сваке сумње“ утврђено у судском поступку да су планирали, хапсили и учествовали у ликвидацијама госпићких Срба, по командној или индивидуалној одговорности, и данас на високим функцијама и положајима у хрватској војсци, полицији и власти.

До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 60 ликвидираних, док се за осталима још трага.

– Ликвидирани су углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму. Са овим ликвидацијама српских цивила био је упознат цијели политички, војни и полицијски врх хрватске државе – наведено је у саопштењу.

Овај случај постао је познат свјетским медијима и хуманитарним организацијама, након што су крајем децембра 1991. године припадници ЈНА пронашли 24 полугљенисана леша српских цивила у зони раздвајања сукобљених страна.

Под „притиском“ такозване међународне заједнице, тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман наредио је истрагу, а иако су прикупљени докази указивали на наредбодавце и извршиоце, случај је врло брзо стављен ад акта, док су тијела убијених премјештана из примарних у секундарне гробнице.

Тужилаштво Хашког трибунала је убрзо по оснивању водило интензивну истрагу о овом случају, али је ипак, прије него је оптужница подигнута, уступљен хрватском правосуђу.

Тек 10 година након злочина хрватско правосуђе подигло је оптужницу против пет припадника хрватске војске и полиције због ратног злочина против цивилног становништва, а теретили су их за безразложно хапшење и ликвидацију најмање 50 особа, односно само једног дијела убијених Срба.

Три године касније правоснажно су осуђени тадашњи секретар Оперативног штаба у Госпићу Тихомир Орешковић и то на 15 година затвора, тадашњи командант 118. бригаде Хрватске војске Мирко Норац на 12 година и тадашњи командант Друге бојне /пука/ Стјепан Грандић на 10 година затвора.

Суд је истом пресудом, у недостатку доказа, ослободио Норца, Орешковића и Ивицу Рожића за ликвидацију тројице Срба из Карлобага, који су 25. октобра 1991. године одвезени и убијени на локалитету Црни Дабар на Велебиту, док је одбио оптужбу против Милана Чанића због одустајања тужиоца.

– Породице ликвидираних госпићких Срба посебно узнемирава и онеспокојава сазнање да су сва тројица осуђених одавно на слободи док се, с друге стране, ништа не предузима у проналаску осталих 69 посмртних остатака њихових најмилијих – наводи се у саопштењу.

У граду Госпићу је, према попису становништва из 1991. године живјело 9.025 становника, међу којима је било 36 одсто Срба и три одсто Југословена.

Према попису становништва из 2021. године у граду Госпићу, који, поред мјеста са истим именом, обухваћа још 49 насеља, живјело је укупно 11.502 људи, од којих свега 3,58 посто Срба – њих 412.