РТРС, 23.5.2018, Конференција о Јасеновцу – представљени радови о расним законима и Алојзију Степинцу

Који су закључци другог дана конференције о Јасеновцу?  Међународна јавност много више је упозната са страдањима у логорима Аушвиц и Дахау, него у Јасеновцу, па би податке о геноциду почињеном над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ-а требало додатно представити у највећим свјетским центрима. Ово је један од закључака Седме међународне конференције о Јасеновцу, одржане у Бањалуци.  Учесници Конференције указали су да је прича о геноциду над Србима, Јеврејима, Ромима и осталим антифашистима недовољно заступљена чак и у српским уџбеницима.  Понављају да је недопустиво да гробна поља, у којима су тијела више од 700.000 страдалника, ђаци и наставници посјећују искључиво на своју иницијативу.  "Да у програме школа уђе један обавеза, а то је да у току школовања сваки ђак, бар једном, прође кроз јасеновачка стратишта", апелује Србољуб Живановић, предсједник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу.  Да тренутни међународни односи погодују реализацији још једног важног закључка Конференције, упознавању свјетске јавности са потпуном истином о геноциду, сматра дугогодишњи српски дипломата Владислав Јовановић.  Одржавање Конференција о Јасеновцу у Израелу и згради Уједињених нација је, каже, значајно допринијело том настојању. Јовановић предлаже да Срби истину о својим жртвама геноцида, покушају уврстити у листу свјетских политичких добара.  "У чему треба да будемо инспирисани примјерима Израела и Јерменије, који су мобилисали цијели свој национални корпус и остале иснтитуције, и ту истину пласирали у парламенте свјетских држава", каже Владислав Јовановић, некадашњи министар спољних послова СР Југославије.  "Јасеновац је по броју жртава био треће стратиште у Европи. По бруталности и начину убијања био је први у Европи", истиче Владимир Лукић, некадашњи предсједник Владе Републике Српске .  Новооткривене податке, објављене на Седмој међународној конференцији о Јасеновцу иностраној јавности ће представити учесници скупа из Велике Британције, Њемачке, Сједињених Америчких Држава и Русије.  "Није да је српска тема тренутно тако широко присутна на нашим медијима као што је била за вријеме бомбардовања и ратова девеседестих, али Руси који се осјећају србофилима увијек подржавају оваве приче", наглашава Павел Тихомиров, новинар и публициста из Русије.  На дводневној, међународној конференцији о Јасеновцу стручна јавност је упозната са анализама 30 аутора.  Одржане су двије панел-дискусије, промовисане три књиге и постављена изложба слика руку преживјелих логораша.

У Спомен-подручју Доња Градина служен је парастос и помен свим страдалим жртвама логора Јасеновац Фото: СРНА

Другог, завршног дана Седме међународне конференције о утврђивању истине о Јасеновцу, представљени су радови који додатно освјетљавају посљедице расних закона такозване Независне Државе Хрватске и улогу Алојзија Степинца.

„Јасеновац је по броју жртава треће стратиште у Европи, а по начину ликвидације људи, логорима за дјецу и радним логорима који су служили томе да брже доведу до уништења људи – први у Европи“, истиче некадашњи предсједник Владе Републике Српске Владимир Лукић.

На Конференцији у Бањалуци, коју су организовали Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу и Удружење Јасеновац-Доња Градина, учествује 30 аутора из: Републике Српске, Србије, Велике Британије, Њемачке, Русије и осталих држава.

„Истина о Јасеновцу се још увијек налази у историјском рову и мора да буде извађена из тог рова и послана у свијет. Као инспирација треба да послуже примјери Израела и Јерменије, који су успјели истину да пласирају у парламенте одређених земаља, тако да је истина о геноциду над њима постала свјетско политичко добро“, рекао је некадашњи министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић.

Првог дана дводневне конференције изнесени су запањујући подаци, мало познати и добро упућеним у размјере геноцида почињеног у НДХ.

 

Који су закључци другог дана конференције о Јасеновцу?

Међународна јавност много више је упозната са страдањима у логорима Аушвиц и Дахау, него у Јасеновцу, па би податке о геноциду почињеном над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ-а требало додатно представити у највећим свјетским центрима. Ово је један од закључака Седме међународне конференције о Јасеновцу, одржане у Бањалуци.

Учесници Конференције указали су да је прича о геноциду над Србима, Јеврејима, Ромима и осталим антифашистима недовољно заступљена чак и у српским уџбеницима.

Понављају да је недопустиво да гробна поља, у којима су тијела више од 700.000 страдалника, ђаци и наставници посјећују искључиво на своју иницијативу.

„Да у програме школа уђе један обавеза, а то је да у току школовања сваки ђак, бар једном, прође кроз јасеновачка стратишта“, апелује Србољуб Живановић, предсједник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу.

Да тренутни међународни односи погодују реализацији још једног важног закључка Конференције, упознавању свјетске јавности са потпуном истином о геноциду, сматра дугогодишњи српски дипломата Владислав Јовановић.

Одржавање Конференција о Јасеновцу у Израелу и згради Уједињених нација је, каже, значајно допринијело том настојању. Јовановић предлаже да Срби истину о својим жртвама геноцида, покушају уврстити у листу свјетских политичких добара.

„У чему треба да будемо инспирисани примјерима Израела и Јерменије, који су мобилисали цијели свој национални корпус и остале иснтитуције, и ту истину пласирали у парламенте свјетских држава“, каже Владислав Јовановић, некадашњи министар спољних послова СР Југославије.

„Јасеновац је по броју жртава био треће стратиште у Европи. По бруталности и начину убијања био је први у Европи“, истиче Владимир Лукић, некадашњи предсједник Владе Републике Српске .
Новооткривене податке, објављене на Седмој међународној конференцији о Јасеновцу иностраној јавности ће представити учесници скупа из Велике Британције, Њемачке, Сједињених Америчких Држава и Русије.

„Није да је српска тема тренутно тако широко присутна на нашим медијима као што је била за вријеме бомбардовања и ратова девеседестих, али Руси који се осјећају србофилима увијек подржавају оваве приче“, наглашава Павел Тихомиров, новинар и публициста из Русије.

На дводневној, међународној конференцији о Јасеновцу стручна јавност је упозната са анализама 30 аутора.

Одржане су двије панел-дискусије, промовисане три књиге и постављена изложба слика руку преживјелих логораша.

 

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed