РТРС, ИН4С, Срна, 24.8.2024, Злочин над Србима у Груборима без казне већ 29 година – На данашњи дан

Грубори, 1995. Фото: УН, Слободна Далмација, screenshot

Навршава се 29 година од страдања Срба у Груборима, гдје су припадници хрватских специјалних снага убили шест српских цивила, односно све које су затекли, а Хашки трибунал и хрватско правосуђе су починиоце овог злочина ослободили кривице због “недостатка доказа”, саопштено је из Документационо-информационог центра Веритас.

Припадници хрватске Специјалне полиције из састава Антитерористичке јединице Лучко упали су у заселак Грубори 25. августа 1995. године у акцији “чишћења терена” поред пруге Загреб-Книн-Сплит, којом је наредног дана требао проћи тзв. “воз слободе са предсједником државе Фрањом Туђманом”.

Јован Грубор Дамушић /73/ запаљен је заједно са својом кућом, Јово Грубор /65/ заклан је на ливади поред својих крава, а његова деведестогодишња мајка Марија убијена је па запаљена заједно са кућом.

Старац Милош Грубор /80/ убијен је у спаваћој соби у пиџами са два метка у главу, док су Ђуро Карановић /45/ и Милица Грубор /51/ убијени из ватреног оружја на ливади, а лица су им искасапљена.

Истог дана у Груборима је запаљена 21 кућа, сви стогови сијена и све стаје са стоком, док је стока по пољу убијена ватреним оружјем.

У засеоку Грубори до 4. августа 1995. године живјеле су 24 породице, са око 70 људи.

Уочи хрватске злочиначке акције “Олуја” већина житеља Грубора је отишла у егзодус, а остало их је само 13, углавном старијег узраста, који нису хтјели или могли да напусте своја огњишта.

Седам становника је 25. августа отишло у центар села ради регистрације код Унпрофора, што им је спасило животе.

Када су наредних дана “заштитне снаге” УН од надлежних хрватских власти тражиле информације о догађају у Груборима, одговорено им је да се на том подручју десио оружани сукоб припадника специјалне полиције са “заосталим четничким бандама”, у којем су и сами имали једног погинулог, иако нико на њих није ни метка испалио.

Како би поткријепили такву тврдњу и прикрили злочин, накнадно су писани лажни извјештаји од непосредних учесника према вишим командама.

Међутим, планове прикривања злочина пореметила је телевизијска екипа УН која се нашла у селу тог дана због раније договореног састанка са мјештанима и снимила сцене злочина које до данас круже свијетом.

У селу Плавну у августу 1995. године, укључујући и шест Срба из Грубора, убијен је укупно 31 мјештанин српске националности који је у просјеку био старији од 70 година, а међу којима је девет жена.

За злочин у Груборима до сада је процесуирано укупно осам припадника хрватске војске и полиције (тројица пред Хашким трибуналом и петорица пред хрватским судом) и сви су, упркос мноштва материјалних и персоналних доказа о јединици која га је починила и о командној линији, у “недостатку доказа” правоснажно ослобођени.

У селу Плавну, у којем су Грубори један од више заселака, по попису становништва из 1991. године живјело је 1.729 житеља, међу којима 1.708 Срба или 99,30 одсто.

Према попису из 2011. године, у Плавну су живјела 253 житеља, док их је према попису из 2021. године живјело свега 121, без одреднице о националном саставу.

Посљедњи попис у Плавну показао је да село има пет житеља млађих од 20 година, а 72 су старија од 60 година.

У засеоку Грубори данас стално нико не живи.