РТРС, РТ Балкан, ИН4С, Борба.ме, СРНА, 25.7.2024, Штрбац: Србија још има времена да тражи ревизију пресуде Међународног суда правде због “Олује”

Саво Штрбац Фото: Вечерње новости

Документационо-информациони центар “Веритас” указао је да Србија још има времена да тражи ревизију пресуде Међународног суда правде из фебруара 2015. година по тужби Србије против Хрватске, у којој је злочиначка акција хрватске војске “Олуја” оквалификована као етничко чишћење, али не и као геноцид, што по свим критеријима јесте.

“Веритас” је о овоме послао допис Министарству спољних послова Србије, потврдио је Срни директор “Веритаса” Саво Штрбац.

Он је рекао да Крајишници окупљени око “Веритаса” сматрају да би Србија као странка у поступку требало да активира Правни тим који је већ радио на овом предмету и да што прије почне са припремама за подношење захтјева за ревизију пресуде.

Штрбац истиче да би се то могло заснивати на новим чињеницама које указују какав је био стварни карактер “Олује” и какве је ова акција имала посљедице по Србе у Хрватској.

Он је подсјетио да је пресуда Међународног суда правде донесена 3. фебруара 2015. године, а да апсолутни рок застаре за ревизију истиче 3. фебруара наредне године.

– Желимо да остане забиљежено да смо ово тражили. Без Србије не можемо, наравно, пошто је она странка у том поступку, али о том потом. Чекаћу одговор још неко вријеме да видимо шта ће бити – рекао је он.

Штрбац очекује да би све документоване и необориве чињенице, протумачене у околностима нових глобалних геополитичких кретања, укључујући ратове у Украјини и Гази, могли увјерити Међународни суд правде да је планирањем и извођењем акције “Олуја” права намјера Хрватске у то вријеме била “коначно рјешење” српског питања у Хрватској договореног још 4. јуна 1941. у Загребу између представника Независне Државе Хрватске (НДХ) и Њемачке.

– То је подразумијевало барем и дјелимично физичко и биолошко уништење Срба – рекао је Штрбац и додао да се ово неспорно уклапа у дефиницију геноцида из Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

“Веритас” је о овоме послао допис Министарству спољних послова Србије, потврдио је Срни директор “Веритаса” Саво Штрбац.

За злочине над Србима у “Олуји” се пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију /МКСЈ/ судило тројици хрватских генерала.

Претресно вијеће је једногласно закључило да су Анте Готовина и Младен Маркач били учесници удруженог злочиначког подухвата, чија је заједничка сврха била трајно уклањање српских цивила из Крајине силом или пријетњом силом, и осудило их на дугогодишње казне затвора, али је Жалбено вијеће, тијесном већином, поништило првостепену пресуду и ослободило оптужене генерале по свим тачкама оптужбе.

Хашко тужилаштво, у законском року од године дана, упркос обећањима да ће то учинити, није уложило ревизију, па се та пресуда више не може мијењати.

Влада Србије је 4. јануара 2010. године као одговор на тужбу Хрватске, Међународном суду правде поднијела контратужбу против Хрватске са приједлогом да суд утврди да је Хрватска за вријеме и послије операције “Олуја”, у намјери да уништи етничке Србе који су живјели у регији Крајина убијањем припадника те групе, узроковањем тешких физичких и менталних повреда припадницима те групе и намјерно их подвргнувши животним условима који доводе до њиховог уништења, прекршила обавезе из Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

Међународни суд правде је кроз образложење своје пресуде из фебруара 2015. операцију “Олуја” квалификовао као акцију етничког чишћења. Наведено је да су Хрвати хтјели српску територију без Срба, очекујући да они сами оду, а не и да их “униште у цијелости или дјелимично”.

Пошто је пресуда Међународног суда правде донесена 3. фебруара 2015, апсолутни рок застаре за ревизију истиче 3. фебруара 2025. године.