РТРС, СРНА, 18.11.2024, Навршиле се 33 године од злочина над српским цивилима из Кипа и Клисе

Спомен, илустрација Фото: Фонет

За тијелима петорице од 18 убијених Срба, које је хрватска војна полиција претходно ухапсила у селима Кип код Дарувара и Клиса код Пакраца, још се трага, а Хрватска 33 године од злочина не даје никакве одговоре о њиховој судбини.

Документационо-информациони центар „Веритас“ указује да су припадници хрватске војне полиције од 12. до 18. новембра 1991. године ухапсили 24 српска цивила у овим селима због наводног скривања оружја, а потом их довели у Марино Село и затворили у подрум импровизованог затвора „Рибарска колиба“, гдје су их психички и физички малтретирали.

– Најчешће су примјењивани сљедећи начини мучења: потапање у воду, прикључивање на индукторску струју, одсјецање ушију, резање по грудима и сољење рана, гажење ногама, ударање металним шипкама и дрвеним палицама – саопштено је из „Веритаса“.

Мучења су преживјела само шесторица, а убијено је 18 српских цивила, од којих тијела петрорице још нису пронађена.

За ликвидацију српских цивила Жупанијски суд у Осијеку у јуну 2011. од шесторице оптужених припадника војне полиције Збора народне гарде /ЗНГ/ осуђена су двојица.

Тројица су ослобођена оптужби у недостатку доказа, а оптужница против једног је одбачена због застаре кривичног гоњења.

Из „Веритаса“ су подсјетили да је у периоду од 8. октобра 1991. до 29. марта 1992. године у логорима „Рибарска колиба“ у Марином селу и „Стара циглана“ у Пакрачкој Пољани, које је основала јединица за посебне намјене МУП-а Хрватске под командом Томислава Мерчепа, ликвидирано више од 100 људи, углавном цивила српске националности.

Већина убијених је из Западне Славоније, и то са подручја Пакраца и Дарувара, али и са подручја Гарешнице, Кутине, Бјеловара и Загреба.

У саопштењу се указује да су се сва ова насеља налазила ван подручја у којима се српско становништво оружјем супротставило насиљу хрватских оружаних формација.

– Послије хапшења, без судског налога, Срби су довођени у те логоре, појединачно или у мањим групама, гдје су задржавани неколико дана и послије страховите тортуре, уколико нису подлегли мукама, извођени на стратишта и ликвидирани – истакли из „Веритаса“.

Жупанијски суд у Загребу је 2005. након дугогодишњег поступка правоснажно осудио петорицу припадника МУП-а Хрватске: Муниба Суљића, Синишу Римца, Игора Миколу, Миру Бајрамовића и Бранка Шарића.

Они су осуђени на казне затвора од три до 12 година због убиства непознатог мушкарца и незаконитог лишавања слободе и изнуде тројице Срба, који су у октобру 1991. из Загреба доведени у Пакрачку Пољану, гдје су их ликвидирала непозната лица.

Жупанијски суд у Загребу у мају 2016. године неправоснажно је осудио и Томислава Мерчепа, тадашњег команданта резервне јединице МУП-а Хрватске и савјетника у МУП-у Хрватске на пет и по година затвора.

Он је осуђен зато што „није спријечио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено“.

Међутим, из „Веритаса“ указују да је из чињеничног описа пресуде изостављено 20 жртава, за које се није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао.

– Врховни суд Хрватске је пресудом из фебруара 2017. године године преиначио првостепену пресуду тако што је оптуженом повећао казну на седам година затвора, коју је умјесто у затворској ћелији, повремено `издржавао` у елитној бањи `Крапинске топлице` -додаје се у саопштењу.

Из „Веритаса“ су додали да је у марту 2020. године хрватски Врховни суд донио одлуку да осуђени Томислав Мерчеп буде пуштен на условну слободу након издржане три четвртине затворске казне због „знатно погоршаног здравственог стања, раније кривичне неосуђиваности, потпуног придржавања кућног реда“, али и зато што је „дотадашњим издржавањем казне у цијелости остварена сврха кажњавања“.

– На данашњи дан исте године медији у региону објавили су вијест да је умро ратни злочинац Томислав Мерчеп у 69. години, подсјећајући да је 2015. био и ВИП гост на инаугурацији хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић – навели су из „Веритаса“.

У првом великом егзодусу Срба из западне Славоније у сукобу деведесетих година прошлог вијека, који је кулминирао након оснивања ових логора, на подручју општина Дарувара, Грубишног Поља, Подравске Слатине, Пакраца, Новске, Ораховице и Вировитице, етнички су очишћено 193 насеља.

Уништена је већина кућа, као и 27 православних храмова, док је ово подручје због хрватског терора и притисака напустило 52.320 Срба, од којих се највећи дио никада није вратио на своја имања.