Припадници Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске су 26. јула 1995. године ликвидирали девет припадника Српске војске Крајине на Динари, које су претходно заробили, а за овај злочин до данас нико није одговарао, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“.
Убијени Срби били су познаници, комшије и рођаци из буковичких села Братишковаца, Ивошеваца, Велике Главе, Ервеника и Кистање.
Везисти Српске војске Крајине су том приликом „ухватили“ разговор непријатењске стране, који потврђује да су сви били живи заробљени.
„Веритаса“ наводи да локација на којој су пронађени њихови посмртни остаци, повреде на костима, трагови на одјећи, обући и опреми, на несумњив начин указују да су убијени по заробљавању и бачени у вртачу, односно масовну гробницу с намјером да се затру трагови злочина.
„Иако су њихове убице прекршиле све законе и обичаје ратовања, што их неспорно сврстава у прворазредне ратне злочинце, за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима“, указали су из „Веритаса“.
Ускоро је кренула и злочиначка хрватска акција „Олуја“, која је довела до пада Републике Српске Крајине и егзодуса крајишких Срба и до много нових жртава, те је ова група са Динаре, како наводе, пала у други план.
„Веритас“ је подсјетио да је 1998. године стигла вијест преко Комисије за нестала лица Херцег-Босне да су ловци на Динари у једној вртачи, на предјелу Медено Брдо уочили гомилу костију.
Кости шест скелета из вртаче извучене су уз помоћ хеликоптера СФОР-а 16. новембра 1998. године, док су посмртни остаци преосталих српских војника из ове групе ексхумирани из масовне гробнице „Камен“ код Гламоча у априлу 1996. године.
Међу костима ексхумираним из вртаче на Меденом брду идентификовани су посмртни остаци Здравка Вујка, Миленка Радишића, оба из Велике Главе, Дамира Манојловића из Ивошеваца, Милана Мацуре из Кистања, Љубомира Урукала и Милорада Урукала, оба из Братишковаца.
Из масовне гробнице „Камен“ извучени су посмертни остаци Маринка Ковачевића и Винка Ковачевића, оба из Ервеника и Жељка Ераковића из Братишковаца.
У то вријеме у Републици Српској још се није обављала идентификација по ДНК методи, а класичним путем кости се нису могле потпуно раздвојити и одвојити, породице су одлучиле да их сахране заједно на Пердуовом гробљу у Бањалуци.
Удружење Далматинаца у Бањалуци је овој деветорици бораца Српске војске Крајине, на улазу у Пердувово гробље, 2004. године подигло споменик у облику четвероугаоне мермерне црне плоче са стилизованим првославним крстом на врху, окомито постављене на постоље, са њиховим именима.