РТРС, Срна, 5. 9. 2024, Ни послије 31 годину нема одговорних за убиства седам српских цивила у Мирловић пољу

Спомен, илустрација Фото: РТРС

Тридесет и једна година навршиће се сутра од некажњеног злочина над седам српских цивила, које је у Мирловић пољу код Дрниша измасакрирала диверзантско-терористичка група Хрватске војске пред очима Унпрофора.

Иако се овај догађај од 6. септембра 1993. године одиграо пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран, саопштио је Документациони информациони центар „Веритас“.

На основу информација до којих је дошао „Веритас“, напад на Мирловић поље извела је Девета бојна „Рафаел витез Бобан“, хрватских јединица ХОС-а, која је добила име по усташком пуковнику и генералу из Другог свјетског рата.

Та бојна је у то вријеме била у саставу 114. бригаде Хрватске војске, којом је командовао Марко Скејо из села Ружић код Дрниша.

– То је исти онај лик који је годинама на државној прослави „Олује“ у Книну, без икаквих посљедица, марширао са својим црнокошуљашима, са усташким амблемима на униформама, узвикујући усташки поздрав „За дом спремни“ – указује „Веритас“.

У село Мирловић поље, које је било под контролом Републике Српске Крајине, 6. септембра 1993. године ујутро око 6.30 часова упали су хрватски диверзанти.

Село је било мјешовитог, хрватско–српског националног састава, али је већина становништва, управо због близине фронта, раније напустила село, тако да је у вријеме злочина ту био мали број српских цивила, који су, охрабрени присуством Унорофора, остали да чувају куће и стоку.

Марију Трзин, кћерку Илије, рођену 1928. године и њену комшиница Љубицу Трзин, кћерку Стевана, рођену 1938. године, у подруму једне куће, гдје су се сакриле од гранатирања, пронашао је један хрватски војник и у подрум убацио бомбу.

Бомба је на лицу мјеста усмртила Љубицу, а Марију тешко израњавала, али јој је у книнској болници спасен живот.

Цивилна заштита Републике Српске Крајине, која је сутрадан дошла у селу, у пратњи припадника Цивилне полиције УН ради асанације терена, осим тијела Љубице пронашла је и тијела осталих шест српских цивила.

На згаришту њихових кућа пронашли су запаљене лешеве Милана Бибића /1926/ и његове супруге Василије /1926/, Љубице Трзин /1937/, које је још догорјевало, док су тијела Боже Бибића /1907/, његове супруге Божице /1912/ и Марте Шарац /1907/ пронашли код сеоске локве.

Убијена Марта Шарац је рођена сестра рањене Марије Трзин, којој је и муж Илија /1924/ погинуо у фебруару исте године у родном селу од испаљене гранате са хрватских положаја.

Истога дана сва тијела су покопана на мјесном гробљу без обдукције, да би након десетак дана била ексхумирана.

Обдукцију је извршио судски вјештак Жељко Каран из Бањалуке, који је сачинио комплетан вјештачки налаз, у који су имали увид и представници Унпрофора.

У Мирловић пољу је 1991. године живјело 188 Срба, а у септембру 2024. године не живи ниједан Србин.

„Веритас“ подсјећа да је у новембру 2011. године Тужилаштву за ратне злочине Србије, на њихов захтјев, доставио сву расположиву документацију за овај злочин, које је након спроведеног предкривичног поступка, предмет уступило хрватском тужилаштву, пред којим се истрага још води против непознатих особа.

Управо због неефикасности истраге пред хрватским правосуђем, породице убијених Срба из Мирловић поља, правду траже пред Европским судом за људска права у Стразбуру.