РТС, 21.9.2020, Годишњица злочина на Коранском мосту, СНВ одустао од комеморације [Видео]

Злочин на Коранском мосту, 21.9.2020. Фото: РТС, screenshot

Навршило се 29 годинa од убиства 13 резервиста бивше ЈНА на Коранском мосту у Карловцу. За тај злочин осуђен je Михајло Храстов на четири године затвора. Српско народно вијеће је због противљења хрватских ратних ветерана одустало од данашње комеморације на Коранском мосту.

Према наводима из оптужнице хрватског правосуђа из 1992. године, откад се тај злочин и процесуира, жртве су убијене из аутоматске пушке, а на мосту су рањена још двојица заробљених резервиста ЈНА.

Према подацима Докумантационо-информативног центра Веритас, припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске су испред моста зауставили два војна камиона у којима су се из једне у другу касарну превозили припадници активног и резервног састава ЈНА. Они су, после преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени на слободу, одложили оружје.

Одмах по предаји група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у полицију, а друга – 17 војника српске националности, углавном резервисти из кордунашког места Крњак, спроводена је пешице преко моста.

Кад су ступили на Корански мост, униформисана лица са фантомкама на главама ликвидарала су њих 13, међу којима и неколико у лежећем положају, а већину хицима из аутоматског оружја у стојећем положају, навео је Веритас.

Од четворице преживелих, тројица, међу њима и један са тешким повредама, спасили су се скоком с моста.

Тадашње Окружно тужилаштво у Карловцу, маја 1992, подигло је оптужницу против Михајла Храстова, припадника посебне јединице полиције Полицијске управе Карловаца, због кривичног дела против човечности и међународног права – противправним убијањем и рањавањем непријатеља.

По наводима хрватског правосуђа, Храстов, којем се судило у неколико наврата, после добијања задатка да са својом групом на мосту чува и спроведе у полицију групу војника који су предали оружје, у њих је пуцао. Карловачко тужилаштво сматра да се радило о ликвидацији ратних заробљеника, за шта је прописана казна од најмање десет година затвора.

Храстов је у притвору био најпре шест месеци 1992. и поновно од маја 2009. до краја 2010. године. Он је након три ослобађајуће пресуде, одлуком Врховног суда осуђен на седам година, а из затвора у Лепоглави је изашао крајем децембра 2010. године.

Уставни суд Хрватске је случај Корански моста вратио Врховном суду на поновно одлучивање и пред измењено судско веће. Почетком септембра 2012. Врховни суд је Храстова прогласио кривим због противправног убијања и рањавања непријатеља“ и осудио га на четири године затвора.

Михајло Храстов је 9. децембра 2016. године пуштен из затвора на условну слободу.

 
СНВ одустао од комеморације на Коранском мосту

Српско народно веће (СНВ) је због противљења хрватских ратних ветерана одустало од данашње комеморације на Коранском мосту код Карловца, где су 21. септембра 1991. године убијени српски резервисти.

СНВ је на Фејсбуку саопштио да обележавање злочина на месту на којем је он извршен ове године није могуће и поручио да ће пијетет за 13 убијених резервиста, уместо на мосту, исказати у православној цркви у Карловцу и на гробљу Паруновац и Чатрња.

Истовремено је осудио ратна гранатирања Карловца, хушкање и подстицање на рат и мобилизацију, као и „неодговорне политике које су паралелно с ратним припремама договорале поделу друштвене својине“.

У објави на Фејсбуку осуђује се и „демонизирање“ оних који су одбили да узму оружје, као и „нехумане егзекуције голоруких заробљеника“.

„Националистичка политика, која је управљала животима мобилизираних резервиста и која их је тог кобног дана довела до моста на Корани, била је вишеструко штетна и погубна како за хрватски тако и за српски народ на Кордуну и другде“, наводи СНВ.

СНВ напомиње да комеморација тим жртавама „није поступак величања ратне политике“, већ „антиратни чин осуде ратнохушкачких политика, које су на крају довеле до страдања не само цивила на свим странама и од свих страна него и оних војних обвезника који су до избијања рата водили животе у миру са својим суседима градећи за себе и своје породице куће и добре односе“.

Наводи и да је за велики део Кордунаша и Кордунашица рат почео 4. августа 1991, када су тројица карловачких полицајаца, Миле Бутина, Јожа Милчић и Златко Шкрлац, убијени из заседе док су у патроли пролазили покрај Будачке Ријеке.

Подсећа и да је 21. септембра 1991. године у два војна возила превожено 25 припадника ЈНА из касарне Мекушје у касарну Центар у Карловцу, али их је хрватска полиција зауставила и на Коранском мосту, и од 17 заробљених припадника резервног састава, на лицу места убила њих 13.

Ових дана комеморацији на Коранском мосту супротставили су се хрватски ратни ветерани јер је за њих то место, како тврде, симбол „агресије побуњених Срба и великосрпске политике“, преноси Хина.

Комеморацији се противе и заменица жупана Мартина Фурдек Хајдин, као и градоначелник Карловца Дамир Мандић.

Припремила Николина Ракић