Спутњик, 4. 4. 2025, Морбидно, домовински и европски: Хрвати спремају нову „Олују“ – сада за мртве Србе

Српско гробље у Стрмици код Книна Фото: Милојко Будимир / НСПМ

Предлог закона о гробљима који је ушао у парламентарну процедуру и којим се легализује уклањање надгробних споменика Срба у Хрватској прогурала је неоусташка владајућа партија Домовински покрет и он ће бити усвојен до прославе 30. годишњице војне акције „Олуја“, сматра председник Документарно информационог центра Веритас Саво Штрбац.

Влада Хрватске упутила је у парламентарну процедуру нови Закон о гробљима којим се, између осталог, предвиђа уклањање споменика постављених након 30. маја 1990. године на којима су исписане поруке које нису по вољи коалицији владајућег ХДЗ и десничарског Домовинског покрета.

Реч је о дуго најављиваном закону према којем ће бити срушени сви споменици на којима се налазе поруке које хрватске власти сматрају спорним.

То практично значи да ће бити уништена гробна места Срба погинулих током последњих ратних сукоба у Хрватској уколико на надгробним плочама њихових споменика пише нешто што није по вољи актуелној хрватској власти.

 
Неоусташки закон против мртвих Срба

На предлогу закона о гробљима се интензивно радило од формирања нове владајуће коалиције у Хрватској у којој партиципира неоусташка странка Домовински покрет, а тај закон био је један од њихових услова да подрже ХДЗ, каже Штрбац за Спутњик.

Домовински покрет је као услов за улазак у владајућу коалицију тражио да Срби, с којима је ХДЗ у неколико мандата коалирао, не буду у било којим структурама власти, док ХДЗ као водећа партија у коалицији стално удовољава тој „проусташкој организацији“, подсећа Штрбац.

„У закону ништа није прецизирано тако да ће то бити произвољно тумачено у пракси и све оно што не одговара неким тамо комисијама или бранитељима ће бити уклоњено. Закон се односи на надгробне споменике после 1990. наводно да не би ишли даље у прошлост, а ми то тумачимо да не би морали рушити и усташке споменике јер их је много подигнуто. И то усташама које су страдале у Другом светском рату или после рата на оном њиховом, како га зову Крижном путу, тако да ће се ово односити углавном само на Србе.“

У Закону није прецизирано шта одређене споменике чини спорним, што је још горе него да јесте и зато ће бити произвољно тумачен, истиче Штрбац.

У страху од закона Срби „преправљају“ споменике својих ближњих

Позивајући се на досадашњу праксу у Хрватској, Штрбац сматра да ће се на удару закона наћи надгробни споменици исписани ћирилицом, али и споменици који имају било какво обележје Републике Српске Крајине.

„Пре пола године кад је најављено године да се припрема тај закон, мени су моји Крајишници и Далматинци слали слике надгробних споменика који сада изгледају осакаћено и ружно. Рецимо, један је сахранио брата који је погинуо као српски борац и на споменику је писало да је погинуо за Републику Српску Крајину, а онда га је он гребао и префарбавао да се то не би видело и сад је то баш осакаћен надгробни споменик“.

Према Штрпцу, Срби у Хрватској се мање боје затворских и новчаних казни запрећених законом него освете и неприлика које би могли имати „у смислу физичких напада, малтретирања, све до физичких ликвидација“, додаје Штрбац.

 
Закон и Томпсон за обележавање годишњице „Олује“

Саговорник Спутњика претпоставља да ће Закон о гробљима бити усвојен ако не до обележавања „Бљеска“, онда до обележавања годишњице „Олује“ јер се тиме јавно хвале чланови Домовинског покрета.

„Хрвати су сваке године славили ‘Олују’ као двоструки државни празник а сад им је округла, 30. годишњица и славиће је итекако. Још нису објавили програм те прославе али највероватније ће славити два дана, један дан у Загребу, други у Книну. А увод у ту велику прославу вероватно јесте и Томпсонов концерт 5. јула на хиподрому у Загребу о чему бруји цео регион, да је за 24 сата распродата квота од 281.000 улазница, па су још 100.000 пустили у продају. Па ако и то продају биће још. И тако, сто по сто хиљада, не би ли оборили рекорд од милион људи колико их је било 1994. кад је на том истом хиподрому гостовао папа Јован Павле други“, закључио је Штрбац.

 
Владимир Судар