Срамна лицитирања српским жртвама

Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 20. фебруар 2013.

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до „Олује“ (8)

• Миливоје Иванишевић: Једино од Срба траже спискове жртава.
• Момчило Павловић: Меморијал треба да одржава сећање на злочин

Пребиловци: Од 37 Српкиња на овој фотографији (1939), хрватски усташки Илиндански покољ 6. августа 1941. преживело је њих 5  Фото: Архива

СПОМЕНИК жртвама геноцида потребан нам је као хлеб, насушни. Они који негирају српска страдања траже од нас спискове жртава и то једино од нас Срба и једино за Јасеновац. А, не усуђују се да те спискове траже од Руса, Пољака, Јевреја, каже за „Новости“ Миливоје Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку.

– Трагедија наших предака била је у томе изгледа што нису могли своје убице да убеде да упишу имена оних које убијају – каже са иронијом Иванишевић. – Данас потомци тих некадашњих убица траже од нас доказе које ми нормално немамо. Зато је дошло до срамотних лицитирања о броју убијених Срба у свим ратовима 20. века и у свим логорима у којима су били затворени и убијани.

Распад Југославије оживео је сва та сећања и поново смо суочени са истом невољом. Срби су, тврди Иванишевић, нестали с КиМ, Хрватске, Словеније, а нестају помало и из Црне Горе. По аустроугарском попису из 1910. године, у Босни и Херцеговини било је 230.000 православних више од муслимана, а по попису из 1991. муслимани су били бројнији за 520.000 у односу на нас Србе.

– Наши демографски губици само у Босни и Херцеговини су 1,5 милиона људи – каже Иванишевић. – Има ли страшније српске казне?

ЈАМА ПРЕБИЛОВЦИ

ПОТРЕСНЕ слике вађења костију из забетониране јаме Прибиловци, прогањале су историчара и књижевника Божидара Кљајевића, који је о томе написао:

 

„Сиђоше планинари из Никшића, Билећа, Гацка и Требиња, да ваде своје рођаке из злослутне јаме, чије кости овде у овој тами, проведоше 47 година. Чудна је земља Херцеговина, један народ у три вере, ако једно другима нису рођаци, а оно су кумови или пријатељи, али је ту на овој земљи неко посадио ђавоље семе и људи се поклаше. Једни кољу, други се свете и убијају, трећи туку маљевима и пале, и од ове лепе некада свете земље направише пакао!“

Подршка акцији Вечерњих новости, коју је иницирао наш прослављени шаховски велемајстор Александар Матановић, стиже из свих крајева земље и расејања. Широм Немачке организују се скупови подршке са апелом да се „у име невиних жртава подигне српски Јад Вашам“. Уз нас су и Субнор, Савез антифашиста Србије, Сабор дијаспоре и Фонд дијаспоре за матицу, Београдски форум, Удружење Крајишника… Храбре нас потомци жртава и сведоци трагедија кроз које је током читавог протеклог века пролазио наш народ. Уз нас су и стручњаци, првенствено историчари, спремни да помогну.

– Историчари могу да помогну у научном утемељењу и објашњењу контекста времена и догађаја на простору НДХ 1941-45. Такође, и у публиковању још увек необјављене грађе о НДХ – каже директор Института за савремену историју Момчило Павловић.

Споменик је, тврди он, требало да буде подигнут у првим годинама после Другог светског рата. Кад то тада није урађено зарад нивелације и у страдањима и у борби, што чињенично није било тачно, али је политички било корисно, онда и данас није касно.

– Споменик је мала слика страдања – каже Павловић. – Можда би било боље да то буде меморијал, каквих је пуно у свету. Он треба да меморише, одржава сећања на све ужасе и бестијалности усташког режима. Ни споменик, ни меморијал не могу, међутим, да разреше све контроверзе и политизацију страдања Срба у НДХ.

Антун Милетић, историчар:
ЕНЦИКЛОПЕДИЈА МРТВИХ

ПОДИЗАЊЕ споменика наш је дуг према свим невиним страдалницима. Само сам ја избројао 146.401 жртву геноцида у усташким логорима смрти. А број који и Хрвати помињу је 600.000 страдалника Холокауста и ратног злочина почињеног над противницима нацистичког режима, успостављеног у НДХ током Другог светског рата.

То није коначни биланс усмрћених у Јасеновцу, јер је његов циљ био да што прецизније установи имена и недвосмислено утврди доњу границу броја мученика страдалих у овом логору. Не треба сумњати да ће даља истраживања овог монструозног биланса смрти значити и знатно померање те границе навише.

Јово Вукелић, „Службени гласник“:
У ЗЛОЧИНУ И ФРАТРИ

ПОДРЖАВАМ акцију „Новости“ зато што је до сада било много покушаја да се негира тај злочин. У злочину над Србима учествовали су и свештеници Католичке цркве, а не само усташке јединице Анте Павелића.

Али Католичка црква до данас не признаје тај злочин. Било би, сматрам, неопходно да то ураде, ако желе добре односе са Србијом и Србима. Очекујем да акцију подржи надлежно Министарство културе и да се о њему што пре изјасни Влада Србије. Иза акције подизања споменика жртвама геноцида мора да стоји држава Србија.