Саво Штрбац Фото: Вечерње новости
БЕОГРАД, 11. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да треба поздравити настојање православне цркве и њених највиших вјеродостојника да опомену и скрену пажњу свијета на велико страдање Срба у Другом свјетском рату, што може бити почетак озбиљнијег истраживања злочина и пописа жртава.
Осврћући се на посјету васељенског патријарха Вартоломеја и патријарха српског Иринеја Хрватској и највећем српском стратишту – Јасеновцу, Штрбац је рекао за Срну да су они у Хрватску дошли у „невријеме“ и у тренутку када су односи Србије и Хрватске на најнижем степену, додавши да, ипак, та посјета у перспективи може бити значајна и пут до праве истине.
Штрбац са позиције човјека који годинама ради на попису жртава из деведесетих година прошлог вијека истиче да је могуће пописати и жртве из Другог свјетског рата, иако многи експерти у тој области и представници угледних српских институција тврде да је то немогуће.
„За то је, прије свега, потребна политичка воља. Још има живих људи из тог периода, а друга генерација је у животу. Ако се већ не могу добити информације од прве генерације може се добити из друге и треће, јер свака породица у оквиру свог `породичног сјећања` има меморисано кога је, кад и гдје изгубила“, рекао је Штрбац.
Он је нагласио да се све вријеме супротставља мишљењу да је попис немогућ и да жртве Јасеновца, Јадовна и осталих српских стратишта морају остати безимене. „Могуће је прикупити информације од мјештана. Ја када одем код брата и мајке сјетимо се свих људи, комшија. Могуће је доћи до имена“, категоричан је Штрбац.
Он је рекао да је то ове године много тежи и знатно скупљи посао него, на примјер, 1990. године, јер су се Срби усљед ратова деведесетих расули по свијету.
„Тешкоћа је и што смо се расули по свим континентима, али данас постоје развијена средства комуникације која нам омогућавају контакт и дају начин да дођемо до имена за којим трагамо“, сматра Штрбац.
Он је подсјетио да Музеј жртава геноцида У Београду располаже са 83.500 имена јасеновачких жртава, те истакао да национални пројекат треба да буде да и оне безимене жртве које се броје стотинама хиљада изађу из таме заборава.
„Имао сам прилику учествовати на Конференцији о Јасеновцу у Бањалуци и као предсједник Одбора за попис жртава инсистирао сам да се крене у озбиљан рад. Међутим, од свих који су требали да финансирају тај рад тада није било разумијевања. Политичка воља је пресудна да тај процес, који ће бити дуготрајан, отпочне и да се именима жртава ућуткају они који их негирају“, рекао је Штрбац.
