Срна, 16.7.2015, Епископ Јован: Побијени у Пребиловцима нису „сиви“ страдалници, него Срби, убијени због српског имена и због Бога живог

Владика Јован (Ћулибрк) Фото: СРНА

Његово преосвештенство епископ славонски Јован изјавио је Срни да 8. августа у Пребиловцима у Федерацији БиХ ФБиХ, када је најављено освештање Храма Васкрсења Христовог, Срби треба да пошаљу поруку да су на том подручју у Другом свјетском рату страдали новомученици, само због српског имена и због Бога живог.

„Треба да пошаљемо поруку да то нису `сиви` страдалници, односно страдалници обиљежавани бетоном и нејасним облицима, како нас је 50 година учио комунизам“, рекао је епископ Јован поводом предстојећег помена у Пребиловцима, гдје су усташе у љето 1941. године убиле више од 4.000 Срба из долине Неретве.

То су, како је истакао, људи који су страдали због Бога живога, због српског имена и као такви нису ништа различити од Светог Димитрија и Светог Георгија, него су новомученици који су свједоци Васкрсења Христовог.

Пројекат Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима Фото: СПЦ

Он је указао на потребу да се страдања из Другог свјетског рата разјасне, да се злочини научно истраже и документују.

„Ми сада имамо неразјашњену ситуацију у вези са Сребреницом, јер никада није разјашњена ситуација из Другог свјетског рата“, напоменуо је епископ Јован и поручио да Срби треба да научно истраже, документују и да се сјећају онога што се десило на подручју Југославије у том периоду.

Епископ Јован, који је предсједник Комисије за уређење комплекса „Старо сајмиште“ у Београду, указао је на значај тог пројекта за историју и будућност.

„Рад на Старом сајмишту од великог је значаја за подручје бивше Југославије и за саму Европу. Да би једно такво загнојено чвориште, као што је сјећање на Други свјетски рат, нестало мора се доћи до јасних истина које је, хвала Богу, наука сачувала“, рекао је епископ славонски.

Владика Јован напоменуо је да то што понекад објављује штампа у региону о дешавањима из Другог свјетског рата „суштински нема значај, јер је истина јако јасна“.

„Има јако пуно ствари на којим треба радити. Питање бројева је једно од тих неријешених и нејасних питања. Као што смо видјели и на примјеру Аушвица, врло често се дешава да се неки фиксирани бројеви промијене“, навео је епископ славонски и додао да о броју страдалих врло често говоре они који немају елементарна знања ни претпоставке о томе.

Епископ Јован наглашава да је важно да свака жртва добије име, али да српски народ мора да схвати да неке жртве никада неће имати име и да се треба усредсредити на бројеве.

„Проток времена је учинио своје, па чак и да смо записивали 1945. године шта бисмо ми радили са Бијелим Потоком – селом код Бањалуке, које је потпуно нестало на Васкрс 1943. године. Сви су побијени до једног! Шта сад можемо да установимо од рођака убијених? Неко се удао у сусједно село, неко иселио. Ми не знамо ни колико је било жртава, а тек не знамо и не можемо сазнати њихова имена“, рекао је епископ Јован.