СРНА, 17.5.2018, Крестић: Великохрватска идеја да Срби постану православни Хрвати

Промоција лњоге Академика Василија Крестића „О називу језика у прошлости Хрватске“

БАЊАЛУКА, 17. МАЈА /СРНА/ – Академик Василије Крестић рекао је данас у Бањалуци да својом научном студијом „О називу језика у прошлости Хрватске“ показује да Хрватска у политичкој борби намеће језик Србима с намјером да створи велику и етнички чисту Хрватску, која признаје само хрватски народ.

„Овом књигом показујем и да се у Хрватској брише српско име и ради на томе да Срби не буду Срби, већ православни Хрвати у политичком погледу“, рекао је Крестић новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда.

Крестић је уочи промоције рекао да његова књига говори о српско-хрватским односима у цјелини, наводећи да је питање језика прворазредно политичко питање, а најмање лингвистичко и стручно језичко.

Он је истакао да је цјелокупна политичка борба у вези са језиком заснована на такозваном „хрватском повијесном праву“, које је у темељу свих неспоразума Срба и Хрвата.

„У књизи је само један дио тих неспоразума у посљедњих неколико деценија“, рекао је Крестић.

Књига говори о великохрватској идеји да се створи велика Хрватска и јединствен хрватски народ, а присиле Срби да изгубе своје име и идентитет и постану „православни Хрвати“.

„Ту се види једна агресивност, нападна и безобзирна политика, сурово притискање Срба да се одрекну свог идентитета. Ту су корени не само великохрватске политике, него и геноцида. Ако нећете да се приклоните таквој политици, ми ћемо нације довести до таквих резултата које желимо да постигнемо таквом политиком“, рекао је Крестић.

Крестић је нагласио да је кроз документацију, која се односи на назив језика и силне промјене његовог назива, да ли је српски или хрватско-српски или југословенски, желио да покаже како је дошло до велике искључивости званичне хрватске политике.

Он је додао да је намјера хрватске политике била да се створи јединствена хрватска држава, под хрватским политичким народом, док би свим осталим народима, прије свега Србима који су по бројности друга нација у Хрватској, било избрисано њихово име, да не буду Срби, него православни Хрвати.

Крестић је подсјетио да се од револуције 1848. године све до данашњих дана, то српско име изостављало из назива језика, да се брисало и игнорисало и из назива језика и из назива народа који постоји у Хрватској.

„Ту су документи који говоре о томе да је требало наметнути ту хрватску, односно великохрватску идеју и створити јединствен хрватски политички народ и велику Хрватску, другим ријечима присилити Србе да изгубе своје име, идентитет и да постану православни Хрвати“, навео је он.

Крестић је напоменуо да је у Хрватској званично избрисан двојни назив језика и да они више не говоре да је то језик са двојним називом, него је то постао хрватски језик, као што је Хрватска академија наука више није „југословенска“.

Он је истакао да таква политика није хрватски изум, него су је Хрвати преузели од Мађара.

„У време револуције, заједно са Србима, Хрвати су се борили против великомађарске политике, која је хтела да створи велику Мађарску од Карпата до Јадрана и да многонационална Угарска буде јединствена као држава мађарског политичког народа. Нису признавали народност или националност“, каже Крестић.

Он подсјећа да се Хрвати боре против тога у вријеме револуције, а онда од 1860. године упорно, (са кратким паузама, у којима су им Срби били потребни), прихватају такву мађарску политику с циљем да се створи велика Хрватска и да буде што је више могуће чиста, са хрватским политичким народом.

Крестић је појаснио да је ову студију објавио поводом сарајевске декларације о заједничком језику, како би показао шта се све подразумијева под језиком, да то није језичко, нити лингвистичко питање.

„У тим сукобима око језика бије се врло значајна политичка битка, која нема никакве везе са језиком. Језик је један, а како ће га ко звати, то је ствар политике. Студија разобличава целокупно хрватску политику од најранијих дана до данашњег тренутка“, додао је Крестић.

Према његовим ријечима, ова студија улази у оквир његовог ширег рада који се тиче српско-хрватских односа и историје Срба у Хрватској, а пошто је цијели свој вијек провео на том питању, сада је обрадио и сегмент из те области, који се тиче формално назива језика.

Професор Богољуб Шијаковић нагласио је да је Крестићева књига посвећена српском језичком питању у Хрватској у 19. и на почетку 20. вијека.

„Она говори о грчевитој борби Срба за очување националног идентитета и имена свог језика. Језик је битан за идентитет сваког народа и човјека. Онај коме се језик отима у опасности је да изгуби идентитет, који је заправо интегритет и способност самоодржања“, рекао је Шијаковић.

Он је навео да се у књизи види колико су други били упорни у порицању права Србима на свој идентитет и језик.

„Из књиге можемо извући и велике поуке данас када тај проблем није ишчезао и када се налазимо у одбрани свог идентитета, права на своје име и језик“, рекао је Шијаковић.

Историчар из Бањалуке Жељко Вујадиновић оцијенио је да је језичко питање једно од најважнијих у конституисању сваке нације.

Осим Василија Крестића и Богољуба Шијаковића, на представљању студије су говорили предсједник АНУРС Рајко Кузмановић, професор Софија Божић, те Миодраг Којић, потпредсједник Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“.

Промоцији је присуствовао предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, као и бројне званице из јавног, научног и друштвеног живота Републике Српске и Бањалуке.