Навршиле су се 33 године од некажњеног злочина када су припадници хрватске полиције и „зенге“ у транспортерима са ознакама ЈНА упали у седам села у околини Сиска (цапрашка села) и убили 15 српских цивила, а десетине ранили, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“.
Хрватске јединице су у крвавом походу на српска села Блињски Кут, Кињачка, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани 21. августа 1991. године зауставили мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву на брзину организовали и поставили успјешну засједу.
Најмлађа међу убијенима била је двадесеттрогодишња Жељка Боиновић, која је упуцана кроз прозор у соби у Трњанима, у кући свог дједе Милоша Вранешевића.
Сви убијени, осим ње, били су у браковима и иза њих је остало 32 дјеце.
Послије овога догађаја Срби више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих села и кућа, а ускоро су формирали и општину коју су назвали Цапраг, по подручју на којем су ова села, са сједиштем у Градуси, која је била у саставу Републике Српске Крајине.
Кривичну пријаву коју су поднијеле породице убијених против четворице „зенги“ због кривичног дјела ратни злочин против цивилног становништва одбацило је Жупанијско тужилаштво у Сиску у септембру 2006. године.
Образложење је било да су њихови рођаци „убијени у оружаном сукобу између паравојних група такозване САО Крајине и Хрватске војске или су колатерална штета тог оружаног сукоба“.
Тужбе за накнаду штете породица убијених хрватски судови су одбили због застаре и недостатка доказа о учешћу припадника Хрватске војске, с тим да су породице држави дужне да надокнаде парничне трошкове који се крећу и до више хиљада евра.
Неки од тих поступака доспијели су и пред Европски суд за људска права у Стразбуру, али их је Суд одбацио због истека рока од шест мјесеци између „посљедње истражне радње или њихова сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу“ и подношења захтева том суду.
Према „Веритасовим“ подацима, у Сиску и околним местима, у љето и јесен 1991. године ликвидирано је најмање 119 лица српске националности, од којих 97 цивила, а међу којима 11 жена.
Од укупног броја ликвидираних до сада их је 80 сахрањено, а за посмртним остацима осталих и даље се трага.