Срна, 23.3.2016, Над становништвом почињен „геноцид sui generis“

Професор Др Слободан Чикарић Фото: Screenshot

БЕОГРАД, 23. МАРТА /СРНА/ – Предсједник Друштва Србије за борбу против рака Слободан Чикарић изјавио је да је 1999. године над становништвом тадашње Савезне Републике Југославије учињен „геноцид sui generis“, а да је број страдалих од осиромашеног уранијума и плутонијума вишеструко већи од жртава Сребренице.

Чикарић је на конференцији за новинаре поводом 17 година од НАТО бомбардовања Србије рекао да су у Сребреници страдали одрасли и за рат способни мушкарци, а да су на простору НАТО дејстава страдали дјеца, жене, стари, односно цијела популација.

„Ја сам то назвао геноцидом, али осим мене и коаутора књиге `Злочин у рату, геноцид у миру` Владислава Јовановића и генерала Слободана Петковића, нико се није усудио да то уради“, подвукао је Чикарић.

Према његовим ријечима, тек када држава стане иза ове тврдње отвориће се простор да Србија од НАТО-а добије одштету која се може мјерити билионима евра.

„Држава треба да стане иза наше тврдње да је то геноцидна радња и да тражимо одштету. Та би одштета била невјероватно велика. Онда би и Ирак тражио одштету за бомбардовање 1991. године, па Либија, па Авганистан“, рекао је Чикарић.

Он је подсјетио да су амерички маринци, само зато што су се нашли на 200 километара од јапанске нуклеарне електране Фукушима у вријеме њене хаварије и због тога што то представља зону опасности од радијације, од јапанске владе добили одштету од 79 милиона евра, односно два милиона појединачно.

„Ако помножите 10 милиона становника са два милиона одштете, ми бисмо по тој логици могли да добијемо 20 билиона евра“, указао је Чикарић.

Он је нагласио да су неки српски медији контактирали НАТО администрацију о том питању и да су добили одговор да Србима ништа не вриједе књиге и писање појединаца, ако иза тих текстова не стоји званична држава.

„Ваша држава се нама никада није обратила ни са каквим захтјевом поводом бомбардовања осиромашеним уранијумом и ми према томе немамо шта да Вам кажемо, био је одговор које су ваше колеге новинари добили од америчке администрације у вези са евентуалном одштетом“, рекао је Чикарић.

Говорећи о далекосежности посљедица по становништво бомбардованих подручја, Чикарић је нагласио да је на Србију бачено 15 тона осиромашеног уранијума 238 за чије ће распадање требати 4,5 милијарди година и значајна количина осиромашеног плутонијума 239, чије је вријеме полураспада 24.000 година.

„Управо стога очекујемо да дође до експанзије солидних тумора у времену пред нама. Солидни тумори ће се појавити јер се развијају из радиорезистентних ткива и ми не знамо тачно када ће се они развити, а извесно је да хоће“, рекао је Чикарић.

Он је указао да је на почетку 21. вијека, а непосредно након бомбардовања Србија била на дну европске љествице обољелих од карцинома, а да сада предњачи и да се изједначила са Њемачком.

„Ево нас – `победили` смо Немце у нечем. Сви трпимо последице те победе“, рекао је Чикарић.

Он је изнио податак да је од 2001. до 2010. године 330.000 људи у Србији обољело, а њих 180.000 умрло од разних облика малигних обољења, као и да су у значајном проценту на пораст болести и смртност утицали осиромашени уранијум и плутонијум.

„Уколико кренемо од претпоставке да јонизирајуће зрачење утиче на појаву 10 одсто тумора, онда је осиромашени уранијум одговоран за 15.000 до 33.000 од укупног броја обољелих од 2001. до 2010. године, а што се тиче умирања од рака окривљујем 15 тона уранијума и неограничену количину плутонијума за 10.000 до 18.000 од укупног броја умрлих“, рекао је Чикарић.

Он је нагласио да је 2013. године регистровано 34.000 новообољелих од рака, а да је 21.000 умрло, док ће подаци за 2014. бити познати тек ове године.

Чикарић је рекао да је посебно забрињавајуће да не постоји званичан податак колико држава Србија на годишњем нивоу издваја за цитостатике.

„Ставка за то 2004. године била је девет милиона евра, а 2009. године за коју имамо задње податке тај износ је био 38 милиона“, рекао је Чикарић и упозорио да је посљедње двије године Друштво које он води остало без икакве помоћи државе и да је његов опстанак и богато издаваштво које га прати доведено у питање.