СРНА, 28.5.2018, Деценијама прикривана истина о спомен-костурници

Сребреница: Полагање венаца на спомен-костурницу Срба побијених на Тројчина дан 1943. Фото: СРНА

СРЕБРЕНИЦА, 28. МАЈА /СРНА/ – Деценијама је у комунистичком режиму прикривана истина да се у спомен-костурници у Сребреници налазе кости српских цивила које су монструозно убиле јединице Независне Државе Хрватске /НДХ/ и говорено је да су ту сахрањене жртве фашистичког терора, каже Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе у Сребреници 1943. године.

Он подсјећа да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан Тројчиндана.

Николић подсјећа да Тројчиндан није увијек на исти датум, али да се у Сребреници уобичајило да се помен жртвама усташког злочина даје на овај дан, тако да је и данас код спомен-костурнице жртвама усташког злочина служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан Тројица 1943. године у Сребреници и трећи дан Тројчиндана на Залазју.

Он каже да му је о тим злочинима причала комшиница Милена Јовановић, која је скривена гледала шта раде усташе, односно како свирепо убијају све становнике који нису успјели да се сакрију.

„У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. јуна 1943. године убиле више од 155 српских цивила са којима је убијена и породица једног стоматолога Јевреја, као и породица муслимана предсједника суда у овом мјесту, који је био ожењен Српкињом“, испричао је Николић, чији је дјед Јово са снахом Василијом и једном петочланом јеверејском породицом убијен у кући у којој он сада живи.

Николић каже да годинама прикупља податке о овом покољу и да је скоро наишао на податак да је у Сребреници, међу осталим, убијена Зора Бурлица са петоро дјеце и мајком Мартом Васић.

Он каже да је Францетићев легионар, усташки сатник Јосип Корелец, због погибије свог брата у борбама код Сребренице, наредио одмазду и да је предводио масакр који су усташе, уз помоћ неких домаћих присталица, свирепо починиле над српским цивилима.

„Убили су све Србе које су затекли у кућама. Страдале су цијеле многочлане породице Стевановић, Крстић и друге. Убијено је пет чланова породице пекара Остоје Стевановића, као и 15 цивила из сребреничког села Брежани који су се тог дана затекли у Сребреници. Међу убијенима није био ниједан војник, а цивили су убијани свирепо на различите начине“, прича Николић.

Према његовим ријечима, плоче са именима страдалих налазиле су се у сребреничкој цркви, али су у посљедњем рату полупане и нестале, јер су тако потомци убица хтјели да избришу историјске чињенице и памћење о српском страдању на овом простору.

Он каже да се на спомен-обиљежју и костурници налазе плоче без имена и да би требало поново прикупити податке како би била постављена плоча са именима жртава чији су дијелови скелета пренесени у ову костурницу.

Николић је нагласио да никада нису тачно утврђени број и имена свих убијених Срба 14. јуна 1943. године на овом подручју, јер то није било у интересу комунистичког система, али се зна да је након Другог свјетског рата тај усташки официр осуђен у Загребу на неку симболичну затворску казну за злочин који је починио.

„Лешеви убијених су накнадно сакупљени и били су бачени и дјелимично затрпани у јаму на локацији у близини данашње полицијске станице одакле је приликом изградње колектора дио посмртних остатака 1971. године пренесен у ову костурницу, а дио из других јама никада није пренесен и достојно сахрањен“, присјећа се Николић.

Он истиче да су у Другом свјетском рату нестала сва српска села на ширем подручју сребреничке Мјесне заједнице Сућеска, као што су Слатина, Липовац, Жедањско, Шушњари и још неки српски засеоци и њихова имања су након рата запосјели и присвојили муслимани, а за нестанак њихових власника никада нико није одговарао.

Николић каже да се након посљедњег рата у јавности говори само о бошњачком страдању у Сребреници, али се пренебрегава српско страдање у посљедњем, али и претходним ратовима, о чему свједочи ова спомен-костурница која је годинама лажно представљана да се у њој налазе кости антифашиста, а зна се да су то били српски цивили које су усташе звјерски побиле.

Сребренички свештеник Александар Млађеновић, који је данас служио парастос погинулима, рекао је да су у овој костурници дијелови скелета српских цивилних жртава – дјеце, жена и стараца које су усташе побиле и да то није никаква партизанска спомен-костурница, како је социјалистички режим лажно деценијама представљао.

„Овдје су дијелови сакупљених костура недужних српских цивила који су убијени у својим кућама само зато што су били Срби, иако нису представљали никакву опасност никоме. Они нису никога угрожавали, нити су пружали отпор, а партизанска обиљежја која су била на овој спомен-костурници приказивала су њихову наводну идеолошку опредијељеност, што није било тачно“, истакао је Млађеновић.

Он каже да се тим обиљежјима жељела истаћи наводна идеолошка опредијељеност убијених као припадника покрета отпора, што је представљало наводну опасност за усташку државу и да су их зато побили.

„То је обична измишљотина и прикривање истине, односно умањивање тежине почињеног злочина. Овдје су кости сребреничких Срба које су усташе свирепо убиле због њихове националне и вјерске припадности“, оцијенио је Млађеновић.

Према његовим ријечима, нема српске куће у овом мјесту из које није неко убијен у посљедња два рата.

„Овдје се писала само историја смрти. Нажалост, прошло је више од 70 година док се обиљежило ово мјесто на прави начин и поставила спомен-плоча која казује ко је и од кога овдје настрадао, али се дочекало и то васкрснуће да истина побиједи вишедеценијско прикривање и да се јавно каже ко је овдје жртва, а ко су били џелати“, рекао је Млађеновић.

Данашњем парастосу присуствовао је и Цвијетин Максимовић, чији је дјед Богдан једини остао жив из те породице, која је живјела на Залазју, зато што је раније био заробљен и депортован у Њемачку, одакле се вратио 1945. године.

„Aпсурдно је, али истинито да се огњиште Максимовића није угасило, захваљујући томе што је мој дјед био у заробљеништву“, каже Цвијетин.

Према његовим ријечима, у овој спомен-костурници нису кости никавих „имагинарних антифашиста“, како је деценијама представљано, него Срба које су убиле усташе.

Он истиче да ове жртве и злочини не смију бити заборављени и да су српска покољења дужна да се присјећају ових мученика, одају им пошту и чувају успомену на њихово страдање, како се никада не би поновило као што се догодило 1992. године.

Десанка Драгичевић каже да је у Залазју убијено седам чланова породице њеног свекра Тадије Драгичевића који се налазио у заробљеништву у Њемачкој и тако избјегао усташки покољ.

Она је додала да су заклани и убијени Секула, Влајко, Радојка, Драгиња, Достана, Светислав и Млађен Драгичевић из једног домаћинства, а да су убијени и остали чланови те фамилије које су усташе затекле приликом упада у ово српско село.

Предсједник сребреничке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранислав Васиљевић изјавио је да се у овој костурници налазе дијелови скелета српских цивила који су жртве геноцида НДХ у Другом свјетском рату над Србима у Подрињу и да се слично десило и 1992. године, а да за злочине нико није одговарао.

„Прије неколико година почело је обиљежавање годишњице великог српског страдања на Тројчиндан 1943. године у Сребреници и на тај начин се присјећамо и хришћански одајемо почаст невиним српским жртвама служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих“, рекао је Васиљевић.

Начелник општине Сребреница Младен Грујичић истакао је да треба обиљежавати годишњицу овог страдања да се злочин опет не би поновио као што се догодило 1992. године у Залазју, гдје су двије костурнице страдалих из тог села у два посљедња рата.

У спомен-костурници су, како је написано на надгробној плочи, земни остаци неких жртава које су свирепо побили припадници 29. бојне натпоручника НДХ Јосипа Корелца у свом надирању ка Дрини, починивши геноцид над српским народом Сребренице и околине убивши 2.262 српска цивила међу којима 430 дјеце.

Након свирепог злочина почињеног у Сребреници други дан православног празника Света Тројица 1943. године, сљедећег дана су усташе направиле покољ и у српском селу Залазје гдје су, према званичним подацима, убили 97 Срба, а према неким подацима 107, међу којима 45-оро из породице Ракић, 16 Максимовића и 15 Драгичевића.

Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју усташе су прије 75 година убиле 228 Срба, од којих 80 дјеце, а према незваничним подацима, за та два дана у Сребреници и околним селима убијено је више од 250 српских цивила.

Хрватске усташе за један дан убиле више од 200 српских цивила

На спомен-костурницу, у којој су, како је написано, земни остаци неких жртава, умјесто комунистичких обиљежја тек прије три године постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починила геноцид над српским народом Сребренице убивши 2.262 српска цивила међу којима 430 дјеце.

СРЕБРЕНИЦА, 26. МАЈА /СРНА/ – У понедјељак, 28. маја биће обиљежено 75 година од покоља који су починиле усташе, другог и трећег дана Тројчиндана 1943. године када су убили више од 250 Срба у Сребреници и обљижњем селу Залазје, изјавио је Срни предсједник Одбора за обиљежавање годишњица српског страдања у овој општини Младен Грујичић.

Предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у овој општини Бранислав Васиљевић рекао је да ће у понедјељак код спомен-костурнице у Сребреници бити служен парастос и прислужене свијеће за покој душа те одата почаст настрадалима.

„Делегације Борачке и Организације породица заробљених и погунулих бораца и несталих цивила те српских представника у Општини Сребреница и ове године ће положити цвијеће код спомен-плоче убијеним изнад спомен-костурнице“, нагласио је Васиљевић.

Сребренички свештеник Александар Млађеновић каже да су у овој костурници дијелови скелета спских цивилних жртава-дјеце, жена и стараца, које су усташе побиле и да то није никаква партизанска спомен-костурница, како је социјалистички режим деценијама лажно представљао.

„Ту су дијелови сакупљених костура недужних српских цивила, који су убијени у својим кућама само зато што су били Срби, иако нису представљали никакву опасност никоме. Они нису никога угрожавали нити пружали некакав отпор, а партизанска обиљежја која су била на овој спомен-костурници су приказивала њихову наводну идеолошку опредијељеност, што није тачно“, истиче Млађеновић за Срну.

Он каже да се тим обиљежјима жељела истаћи наводна идеолошка опредијељеност убијених, као припадника покрета некаквог отпора, што је представљало опасност за усташку државу и да су их зато побили, што је обична измошљотина и прикривање истине, односно умањивање тежине почињеног злочина.

„У костурници су кости сребреничких Срба које су усташе свирепо убиле због њихове националне и вјерске припадности“, истакао је Млађеновић.

Милош Николић, чијег су дједа Јову тада убиле усташе, каже да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943.године, односно други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје 15. јуна или трећи дан великог православног празника Тројице.

Он истиче да је познато да Тројчиндан није увијек истог датума, али да је у Сребреници постао обичај да се помен жртвама усташког злочина обавља на тај велики православни празник, односно другог и трећег дана Тројчиндана, који је ове године 19 дана раније у односу на датум када је злочин почињен.

На спомен-костурницу, у којој су, како је написано, земни остаци неких жртава, умјесто комунистичких обиљежја тек прије три године постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починила геноцид над српским народом Сребренице убивши 2.262 српска цивила међу којима 430 дјеце.

Тачан број настарадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен.

У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. јуна 1943. године, убиле више од 200 српских цивила са којима је убијена и једна јеврејска породица, те један муслиман који је био ожењен Српкињом и њихова дјеца.

Тијела су накнадно сакупљена и бачена у јаму на локацији садашње полицијске станице у овом мјесту одакле је дио посмртних остатака 1971. године пренесен у садашњу спомен-костурницу.

Након свирепог злочина почињеног у Сребреници, сљедећег дана, трећи дан Тројчиндана, усташе су направиле покољ и у српском селу Залазје, гдје су убили и поклали више десетина мјештана.

Њихови лешеви су сахрањени у спомен-костурницу у том селу поред које се налази још једна спомен-костурница погинулим Србима из Залазја и околине које су муслимански потомци кољача из Другог свјетског рата побили у посљедњем отаџбинском рату.

Усташе су за та два кобна тројчинданска дана убиле више од 250 Срба у Сребреници и Залазју, а за те, као и злочине почињене над Србима у овом мјесту у посљедњем рату, нико није одговарао, односно само је Курелец у Загребу осуђен на симбличну казну, након чега је ослобођен.

Миро ПЕЈИЋ