Вечерње новости, Н1, Бета, СРНА, 6. 12. 2024, Веритас: Убиство породице Зец у Загребу једно од најмонструознијих – На данашњи дан

Михајло, Марија и Александра Зец, масакрирани 7.12.1991. у Загребу Фото: Screnshot, Youtube

Сутра се навршавају 33 године од убиства загребачке српске породице Зец, што представља једну од четири најмонструозније ликвидације породица због њихове етничке припадности у рату деведесетих у Хрватској, саопштено је из Документационо-информативног центра „Веритас“.

Припадници специјалне јединице МУП-а Хрватске познате под називима „мерчеповци“ и „Јесење кише“, којом је командовао Томислав Мерчеп, у Загребу су 7. децембра 1991. године ликвидирали Михајла Зеца /38/, његову супругу Марију /36/ и њихову 12-годишњу кћерку Александру.

Према Мерчеповом наређењу, његов замјеник Миро Бајрамовић наредио је припадницима јединице Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Србина Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима.

Приликом привођења увече око 23.00 часа испред његове куће у Пољаничкој улици на Трешњевци, убио га је Синиша Римац, наводно при покушају бијега.

Након Михајлове ликвидације, Муниб Суљић се вратио у његову кућу, одакле је извео његову жену Марију и кћерку Александру, које је убио из ватреног оружја на Сљемену код Загреба, а након тога наредио осталим припадницима јединице да њихове лешеве баце у јаму и затрпају.

Неколико дана послије ликвидације, њихове лешеве је пронашао Маријин брат, Златко Месић, и сам припадник МУП-а Хрватске.

Александрина сестра Гордана и брат Душан успјели су да преживе јер су се сакрили у кућу и тако измакли убицама.

Убрзо након проналаска лешева, ухапшени су припадници Мерчепове јединице – Муниб Суљић, Игор Микола, Синиша Римац, Небојша Ходак и Сњежана Живановић, од којих су неки пред истражним судијом признали убиства.

Пошто је на суђењу утврђено да пред истражним судијом нису имали адвоката по закону, њихови ранији искази су као незаконити изузети из списа, а оптужени ослобођени „у недостатку доказа“.

Жупанијски суд у Загребу у мају 2016. године неправоснажно је осудио Томислава Мерчепа, тадашњег комаданта резервне јединице МУП-а Хрватске, и савјетника у Министарству, на пет и по година затвора због тога што није спријечио подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено.

Из чињеничног описа пресуде изостављено је 20 жртава, за које је, такође, био оптужен, а за које се, наводно, није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао.

Међу убијенима за које је Мерчеп осуђен наведена су и имена Михајла, Марије и Александре Зец.

Врховни суд је пресудом из фебруара 2017. године преиначио првостепену пресуду, тако што му је повећао казну на седам година затвора, коју је повремено, умјесто у затворској ћелији, издржавао у елитној бањи Крапинске топлице.

Хрватски Врховни суд је у марту 2020. године донио одлуку да се осуђени Мерчеп пусти на условну слободу након издржане три четвртине затворске казне због, како су навели, знатно погоршаног здравственог стања, раније кривичне неосуђиваности, потпуног придржавања кућног реда и што је дотадашњим издржавањем казне „у цијелости остварена сврха кажњавања“.

Мерчеп је умро у новембру 2020. године у 69. години.

Осим ликвидација четворочланих породица Козбашић у Петрињи у новембру 1991, Ченгић у Ервенику код Книна у јануару 1992, Радосављевић у Дарувару у фебруару 1992, Олујић у Церни код Жупање у фебруару 1992, убиство трочлане породице Зец спада у најмонструозније ликвидације породица због њихове етничке припадности.

„Веритас“ наводи да су супружници у овим породицама били мјешовитог српско-хрватског састава, осим породице Радосављевић, у којој су оба супружника били српске националности.