Предратни изглед Сајмишта. Хрватска је током 2. светског рата и окупације Србије ту организовала логор Семлин и предала немачкој управи Фото: Архива
Закон о Старом сајмишту спреман, каже епископ славонски Јован и додаје да је регионална сарадња по питању холокауста и геноцида једини пут у будућност
Лекс специјалис о Старом сајмишту је спреман и следеће недеље треба да уђе у процедуру, изјавио је за емисију „Седмица“ Радио Београда председник комисије за утврђивање Меморијала епископ пакрачко-славонски Јован Ћулибрк. Он очекује да ће се Нацрт закона наћи пред посланицима у наредних неколико месеци.
Закон предвиђа да Старо сајмиште постане регионални центар за истраживање геноцида над жртвама свих националности у Другом светском рату, као и свим страдалима у антифашистичкој борби.
Због тога је цео пројекат, каже епископ, са градског нивоа, где је иницирана идеја, прешао на републички. Навео је да (због сложености идеје) Меморијал неће бити у надлежности само једног министарства, већ ће убудуће бити брига Владе у целини, преноси Радио Београд.
Говорећи о регионалној сарадњи, епископ славонски Јован рекао је да је Комисија за Сајмиште била представљена у делегацији Србије у Интернационалној алијанси за сећање на холокауст (IHRA), која је изузетно јака и значајна међудржавна организација и чије су закључци обавезујући и за Уједињене нације.
„Баш та IHRA је ставила Јасеновац на листу угрожене баштине холокауста. На њеним заседањима речено је да је регионална сарадња једини могући пут за будућност. Ту регионалну сарадњу би требало да води господин Веран Матић, о чему се разговарало на седници Комисије за Старо сајмиште, и ту тек треба почети активности. Ту није питање шта ко (у региону) мисли, већ је чињеница да заједно морамо тиме да се бавимо“, рекао је епископ Јован.
Подсећамо, када је у октобру 2014. формирана Комисија за утврђивање концепције програма Меморијалног комплекса „Старо сајмиште“, њен састав је био следећи:
Председник Комисије је епископ (тада викарни) Јован Ћулибрк, а потпредседник (тада министар за рад и борачка питања Србије) Александар Вулин. Чланови су били (тада саветник за културу у кабинету предсједника Србије) Братислав Петковић, (тада помоћник министра културе и информисања) Александра Фулгоси, градски менаџер Горан Весић, градски архитекта Милутин Фолић, председник градске општине Нови Београд Александар Шапић, председник Савеза јеврејских општина Рубен Фукс, новинар Веран Матић, представници ромске заједнице Рајко Ђурић и Драгољуб Ацковић, као и историчари и историчари уметности, јавила је Срна.
