Вечерње новости, 22. 2. 2024, Пројекат у Хрватској: Потапају јаме са костима 554 Срба [Мапа]

Лика: Горњи Косињ, Косињско поље предвиђено за потапање Фото: Вечерње новости, Youtube screenshot

НА мапи највећих српских стратишта у Другом светском рату обележено је и село Горњи Косињ, испод Велебита, као место где је убијено на стотине српских цивила у НДХ, укључујући децу. Опет се нашао у жижи јер би, уз два суседна личка села, требало до краја ове, најкасније почетком следеће године, да буде потопљено због стратешког пројекта хрватске електропривреде.

Прво масовно страдање у Косињу догодило се 6. августа 1941. године, када су усташе бануле и повеле део становника, под лажним изговором да са мештанима Пазаришта, Крша, Сушња и Млакве, морају да присуствују говору министра Мила Будака. Тада је, према подацима до којих је дошао историчар Ђуро Затезало, убијено 347 Срба из Доњег и Горњег Косиња. На пописима становника после Другог светског рата, у Горњем Косињу није забележен ниједан Србин.

Млаква је и данас српско село, али слабо насељено. У њему се, према речима Ђорђа Пражића из Удружења Госпићана „Никола Тесла“, налази православна црква Пресвете Богородице, у народу позната као Млада Неђеља, затим спомен-костурница са 329 посмртних остатака српских цивила и два америчка пилота, као и споменик партизанском одреду „Матија Губец“. Пражић додаје и да су овде, укључујући крашке јаме, укупно регистроване 554 српске цивилне жртве из Другог светског рата.

Ова три села годинама су планирана за потапање због изградње хидроелектране, чиме ће, како кажу у Документационо-информационом центру „Веритас“, бити уништени последњи трагови миленијумског постојања Срба на том простору.

Због хидроцентрале у Косињу биће поплављене куће и гробља, људи ће бити протерани са огњишта – једнако Срби и Хрвати. Сам пројект планиран је још осамдесетих година прошлог века, али је заустављен због ратних сукоба деведесетих, да би био настављен пре десетак година. ХЕП је у међувремену набавио локацијску и три грађевинске дозволе, по којима је изградња већ отпочела, а очекује се да ће следеће године почети и потапање.

Вредност инвестиције, а ту је укључена и хидроелектрана Сењ, јесте 500 милиона евра, а биће потопљена површина од 1.100 хектара, 17 археолошких локалитета, три цркве, као и бројни споменици. Потапању се противе и православни и католички свештеници, који тврде да у крају има 66 споменика културе који ће се наћи под водом. Чак су и стручњаци скептични, па др Роберт Пашичко са Геотехничког института у Загребу тврди да је незамисливо у Европи доћи и потопити села, куће и цркве.

На терену је тренутно у току исплаћивање становништва, али су, према речима Пражића, људи збуњени, дезинформисани и не знају шта ће даље бити са њима. За квадратни метар куће и газдинства добијају, каже, око 300 евра, а за земљу још и мање.

– То је махом стар свет, који је цео живот провео у свом селу. За мизерне новце које добију не могу да купе бог зна шта у Госпићу или Перушићу, јер су тамо цене скочиле. У многим случајевима ни оставинске расправе нису завршене, па се земља још води на власнике страдале у Другом светском рату. При хрватском Министарству правде и управе формиран је фонд, одакле ће бити исплаћивани када се заврше оставине – објашњава Пражић.

Он је властима доставио предлог како да се спасе и сачува српска културна баштина, пошто је јасно да од потапања неће одустати. На састанцима са представницима ХЕП и власти истакао је и да постоји још десетак неексхумираних крашких јама из доба НДХ, од којих се пет налази на терену предвиђеном за језеро. Речено му је да ће и ове јаме бити ексхумиране о трошку ХЕП.

Пражић предлаже да се жртве из спомен-костурнице у Млакви, међу којима је 122 деце, као и из новоископаних јама, сахране у крипти цркве, која ће бити пренета у српско село Крш. Посмртни остаци са два православна гробља биће пребачени у села Крш и Студенци, и ове ексхумације су већ почеле. Предлаже и да се у Кршу направи етно-село, ком ће људи поклонити спасене артефакте.

Сви партизански споменици, према одлуци власти, биће пребачени у Перушић, у алеју или, како је већ зову, на „гробље споменика“.

Највећи проблеми су избили када је општина Перушић, у сарадњи са ХЕП-ом, извршила ексхумацију старог гробља Манце Драга, које би требало да постане локација будућег каменолома. На једно од два католичка гробља, која се селе, радници су ушли багером.

– У 21. веку радимо егзодус људима, такво зверство нисам имао прилике гледати ни у једној другој држави – казао је недавно хрватски посланик Звонимир Троскот. – Само један од три генератора у Сењу би произвео више струје, него та хидроцентрала у Косињу, но три се године одгађа ревитализација Сења, да се то направи не би се требало потапати Косињско поље. Када вам неко гусеничарима и багерима улази на гробља и ископава посмртне остатке, то је супротно закону о гробљима, јер треба да прође најмање 100 година да би се могли пребацивати посмртни остаци на друго место. Косињ ће бити у функцији док се не опере новац.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

ЦЕЛА ШКОЛА 13 ЂАКА
ЦЕО овај крај је девастиран и данас школу похађа само 13 ученика, док их је раније било 700. Према Пражићевим речима, иза школе налази се септичка јама са најмање 13 посмртних остатака Срба убијених у НДХ. Такође, Косињ има само 603 становника, док је пре имао 7.977.

 

У покренутој „Иницијативи за Косињ“, група научника са Филозофског факултета у Загребу написала је да би „осим културне баштине, пројектом хидорелектране дошло до потапања насеља и присилног исељевања локалног становништва, а угрозила би се и делом уништила и изнимна природна баштина и биоразноликост тога краја“.

Из ХЕП кажу да је реч о стратешком пројекту:

– То је највећи хидроенергетски пројекат који се гради у Хрватској. Он ће омогућити енергију са Сењом 2 у износу од 340-350 гигават-сати годишње, што одговара снабдевању више од 70.000 домаћинстава, док Личко-сењска жупанија броји око 50.000 становника.

В.Ц.С – Ј.К.