За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Блиц, 15,16,17. 8. 2011, У подруму смрти нестало више од 800 Крагујевчана
После 66 година сакривања, отворена су врата злогласне крагујевачке Капислане. Иза зидина „Заставе“, а некадашњег Војнотехничког завода, репортери „Блица“ први су закорачили у катакомбе у којима је, током владавине различитих режима, мучено и стрељано више од 800 људи. Већину је, по пресуди преког суда, ликвидирала комунистичка власт после Другог светског… Блиц, 16.8.2010, Откривена масовна гробница жртава комуниста
На годишњицу првог спомена После 65 година, потомци жртава комунистичког терора, први пут у Србији запалиће у Крагујевцу свеће за покој душа изнад гроба у коме су сахрањени њихови најмилији. Како „Блиц“ сазнаје из поузданих извора, откривено је место на којем су закопане кости више од 600 људи које су…
Проф. др Мирјана Влајисављевић: Гаравице мрачне и крваве
„Говори кад имаш нешто боље од ћутања.“ Драга браћо и сестре, потомци и поштоваоци жртава гаравичког покоља од прије седамдесет година, поштовани гости, помаже Бог! Сабрасмо се данас овдје са свих страна у Гаравицама мрачним и крвавим, да одржимо помен на четрнаест и по хиљада Срба бихаћког среза звјерски уморених… Миливоје Иванишевић: Јасеновац – прећутане жртве
Криж и нож истовремено у рукама једног од првих заповедника јасеновачког логора и једног од најсвирепијих зликоваца. Више од пола века се, у разним поводима, обнавља срамотна лицитација о броју жртава најпознатијег хрватског концентрационог логора из времена Другог светског рата – Јасеновца. И увек се, при тим лицитацијама, умањује… Политика, 26.6.2011, Логор за Југословене у поларном кругу [Мапа]
Нарвик – Место на северу Норвешке, у каменитом пределу, међу планинама које су и у јуну местимично покривене снегом, на подручју на којем се за време Другог светског рата налазио немачки логор за југословенске заробљенике – Овре Јарнван, од пре неколико дана обележено је спомеником и стављено под заштиту норвешке…
СРНА, 25.5.2011, Хрватска да прихвати одговорност за геноцид
Пета међународна конференција о систему усташких логора смрти Јасеновац – Peta međunarodna konferencija o sistemu ustaških logora smrti Jasenovac БАЊАЛУКА, 25. МАЈА /СРНА/ – Хрватска треба да прихвати историјску одговорност за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима који је у Другом свјетском рату починила Независна Држава Хрватска /НДХ/, наводи се…
Не заборављамо – Памтимо
Вести онлајн, 13.11.2020, Судбина девојчице из Јаме: „Јадна ја што ми мртва ниси“
Од четрнаесторо преживелих у јами Равни долац на Динари најстарија је била Цвита Бошковић, мајка сада преминуле Милице Бошковић, удате Маљковић. Било јој тада четрдесетак година. Страшна породична трагедија, губитак четворо деце, мужа и великог броја најближе родбине, последице мука које је преживела у живој гробници у недрима Динаре, нису ипак сломили ову храбру, умну и поносну жену – поживела је све до 1983. године.
Захваљујући њеном унуку, професору Божи Лалићу из Аранђеловца, сину њене ћерке Данице, која је такође преживела у јами на Динари, њено сећање је ипак остало забележено на магнет[...]
![РТРС, Срна, 7. 9. 2024, Поткозарје: Освештан споменик за 624 српска цивила које су побиле хрватске усташе [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22020-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 7. 9. 2024, Поткозарје: Освештан споменик за 624 српска цивила које су побиле хрватске усташе [Мапа]
Његово преосвештенство епископ марчански Сава, викар митрополита бањалучког Јефрема, данас је у Поткозарју код Бањалуке освештао споменик подигнут за 624 српска цивила са тог подручја које су усташе побиле 5. и 12. фебруара 1942. године, међу којима је било и 208 дјеце.
Освештењу је претходила литургија у мјесном храму, а организатор је било Удружење грађана "Козара" из Бањалуке, чији је предсједник Зоран Милаковић, један од потомака породице која је била међу најстрадалнијим у том покољу, рекао да је изградња споменика почела 2017. године личним средствима покојног народног посланика Недељ[...]
РТРС, Срна, ДИЦ Веритас, 20.9.2020, Од злочина на Коранском мосту прошло 29 година
Сутра се навршава 29 година злочина на Коранском мосту у Карловцу - од једног од првих ратних злочина над припадницима ЈНА, а процесуирано је само једно лице, саопштио је Информационо документациони центар "Веритас".
За овај злочин је хрватско правосуђе током 23 године дугог суђења процесуирало само једно лице, истовремено правећи од њега жртву и хероја, наводе из "Веритаса".
Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске су 21. септембра 1991. године испред моста на ријеци Корани зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште", превозили припадни[...]
Горњи Милановац.рс, 19.11.2016, Обележена годишњица мисије Халијард
На Галовића пољу, у Прањанима, обележена је годишњица Халијард мисије.
Догађају су присуствовали амбасадор САД у Србији Кајл Скот, председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић и представници Војске Србије, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава.
Обележавање годишњице започело је уз интонирање химни и полагање венаца на споменик. У Цркви је одржан помен учесницима Мисије. Након тога, оркестар ваздухопловства САД одржао је концерт у просторијама ОШ "Иво Андрић" у Прањанима. На улазу у Дом здравља "Џон Кингсбури" свечано је откривена табла.
Халијард мисија је највећа акциј[...]
Јадовно, 15. 8. 2024, Масовни покољ Срба на Мехином стању августа 1941- Илиндански покољи
Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака.
Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугославенска воjска ископала противтенковске ровове. Њих су усташе Независне Државе Хрватске краjем jула и почетком аугуста 1941. године искористиле за масовни покољ српског народа с подручjа котара Слуња и котара Велика Кладуша. Србе су затварали у Срп[...]
