За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 3. 1. 2008, Рехабилитован Благоје М. Крушић
Никшић – Благоје М. Крушић (56), из села Горња Топоница, био је жртва политичког прогона тадашње државне власти према политичким неистомишљеницима. Захтев за рехабилитацију који је поднео Жељко Зиројевић, историчар и публициста из Новог Београда, основан je, наведено је, између осталог, у решењу рех. бр. 19/07 од 13. 7. 2007.…
Не заборављамо – Памтимо
![Српски меморијал, 12. 10. 2024, Крива Река (копаоничка): истребљење селâ у операцији ’Копаоник‘ СС дивизије Принц Еуген – На данашњи дан [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22482-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, 12. 10. 2024, Крива Река (копаоничка): истребљење селâ у операцији ’Копаоник‘ СС дивизије Принц Еуген – На данашњи дан [Фото]
Крива Река, планинско село (1191m н.в) код Бруса на Копаонику, била је мета казнене операције Копаоник (9-20 октобра 1942. године) немачких окупационих трупа, 7. СС брдске дивизије Принц Еуген, делова бугарске 9. пешадијске дивизије и 2. СС брдско ловачке регименте првог и другог бугарског коњичког ескадрона под командом SS-Obergruppenführer и Waffen-SS генерала Артура Флепса ради спречавања саботажа и диверзија на рути немачког снабдевања Беч-Будимпешта-Београд-Ниш-Скопље-Солун-Северна Африка и разбијања слободне територије Копаоник-Гоч-Јастребац Расинског корпуса ЈкВ под командом пуковника ([...]
Печат, 28. 4. 2023, Академик Василије Крестић: О нужности да се што пре подигне српски Јад Вашем, меморијални центар посвећен жртвама геноцида
Згрожен стравичним злочинима који су се дешавали у Независној Држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима, наш уважени писац и дипломата Јован Дучић је на измаку свог живота поручио Србима да су дужни на све стране, urbi et orbi, да шире вести о геноциду које су починили Хрвати. Он није без разлога тврдио да се о злочинима тих размера, који су се десили у усташкој хрватској држави, не може и не сме ћутати. Сматрао је да све генерације Срба, не само оне за чије време се догодио геноцид већ и оне које долазе, имају обавезу да на све могуће начине обавештавају свет шта су учинили Хрвати своји[...]
![РТС, 1. 5. 2022, Парастос страдалом српском народу у акцији "Бљесак" [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10971-350x200-no.jpg)
РТС, 1. 5. 2022, Парастос страдалом српском народу у акцији "Бљесак" [Видео]
Парастосом у београдској Цркви Светог Марка обележена је годишњица страдања српског народа Западне Славоније у хрватској војно-полицијској акцији "Бљесак".
На данашњи дан пре 27 година хрватске војне, паравојне и полицијске снаге извеле су акцију "Бљесак" у којој је за само 36 сати из Западне Славоније протерано 15.000 Срба. Убијено је или нестало двеста осамдесет троје људи, међу њима 56 жена и осморо деце. За злочине почињене у "Бљеску" нико од хрватских генарала, који су планирали и извели акцију, није одговарао.
Припремила Вера Јанковић-Раичевић
Мирјана Грујић из села Боровац [...]
Искра, 20. 5. 2023, Злочин у Крнићима
Крнићи некада општина у Срезу Сребреница која је укинута 1956. године дала је многа позната имена попут учитеља Драгутина Тошића који је ту радио од 1931. до 1941. а онда на почетку устаника у Другом свјетском рату именован за четничког команданта у овом крају. Из Крнића је и свештеник Блажић и први предсједник Среза Сребреница Сретен Јовановић. Из Крнића је и Милан Јовановић, учитељ и Ацо Тошић, учитељ и његов брат Ратко професор на Математичком факултету у Новом Саду. Из Крнића су и Милоје Симић и Драги Јовановић директори школа у Сребреници. И многа друга позната имена долазе из Крнића.
[...]
![ИН4С, ТамоДалеко, 10. 7. 2023, Најтрагичнија породица на КиМ: Страдање фамилије Костић из Ретимља [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20410-350x200-no.jpg)
ИН4С, ТамоДалеко, 10. 7. 2023, Најтрагичнија породица на КиМ: Страдање фамилије Костић из Ретимља [из Архиве]
Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову.
Најпре је Југослав Костић, ноћни чувар у Орвину, нестао 10. јула 1998.
Недељу дана касније, припадници УЧК-а су после тродневних борби сишли из Малишева у Ораховац, да би 18. јула, негде после поноћи, напали на куће Костића.
Прво су на кућном прагу убили 62-годишњег земљорадника Анђелка Костића. Затим су заробљени сви који су се ту затекли – међу њима четрнаест Костића. Једном од Анђелкових синова, Живку, дали су два сата да сахрани мртвог оца. Од две даске и ћебета направљен је сандук, а двоје-троје [...]
