Др Симеон Умићевић: Гвозденовићи одведени у Јасеновац

Умићевић др Симеон, специјалиста урологије у пензији,
Адреса:
Телефон:
мобилни:
E.mail>umicevicsimo@   

Хртковци,14.04.2016.

ДРУШТВУ  ЗА  ПОДИЗАЊЕ  МЕМОРИЈАЛНОГ  ЦЕНТРА
СРПСКИМ  ЖРТВАМА  ГЕНОЦИДА  У  ДВАДЕСЕТОМ  ВЕКУ
Улица Змај Јовина број 15
11000   Б Е О Г Р А Д
РЕПУБЛИКА   СРБИЈА

Село СУХОМЛАКА, сада општина ЦРНАЦ, Република Хрватска.  Сада Слатинско Подравска Жупанија.

На дан сеоске славе Велика Госпоина, године 1943. усташе су отерали у Јасеновац моје дједа и баку.  Дјед Мирко Гвозденовић и бака Ружа. Надимак дједа Мирка је „ШИШАК“. Ово ради тога што су Гвозденовића били са надимцима.

Имали су сина Мирка кога су усташе убили на сеоском гробљу у селу. Ћерка Драга, сада у Осијеку живи.

Послије рата, одрастао сам, где се говорило а на многим споменицима писало, да су родољуби страдали од непријатеља.

Срби  (родољуби)  непријатељи (усташе)… петокрака, братство, јединство.

Писат ћу вам још и послати имена и презимена и податке о Србима који су поубијани или отерани у Јасеновац.

Предлажем да ангажујете Српску Православну Цркву, свештенство. И нас избјеглице који смо се раширили по Србији, Војводини, селима.

Предлажем да путем сателита, узмете село Сухомлака, на плочи се још може разазнати имена и презтимена убијених Срба из села. Плоча је на Дому културе.

Исто можете покушати у селу Лисичине општина Славонска Ораховица. Споменик близу цркве.

У Воћину, спомен соба у којој су уписана имена и презимена убијених Срба из Лисичина, Секулинаца и још неких села.

У селу Кућанци, био је споменик на коме су исписана имена и презимена  а испред цркве, а, обиљежен са петокраком (родољуби, непријатељи).

Ово ме јако подстакло да се укључим, напишем што провјерим а вама на провјеру и дораду.

Предлажем да утичете да се уради још један трећи репринт издања: “Документи о противнародном  и злочиначком дјеловању једног дијела католичког клера“. Редигрирали Зденко Штамбук и  (Јожа) Хорват. Заборавио сам име овог честитиг другог аутора, а Штамбук је био титин савјетник или тако некако. Прво издање је разграбила Католичка црква да књига не доспије у јавност. Затим је урађена друго издање. И, репринт је био уназад неколико година. Својевремено сам писао господину Александру Вучићу, када је био Министар, да утиче како би књига требала обновитити издање.

Књигу сам имао прилику пронаћи у Библиотеци градској у Суботици. Једну сам имао прилику користити у Библиотеци у Винковцима, сада се може читати у библиотеци у Руми.

О господину Крестићу, зна наша јавност. Лично, знао сам за вријеме студија Крестић једну колегиницу. Ако ме разумијете, укључит ћу се у овај ваш часни, исрторији Србима, важан посао.

Имам одштампано из прошлог „домољубивог“ рата, имена и презимена и села и догађаје из Славоније. Злочиначко дјеловање. Усташа… Тај материјал ми дао пок. Вељко Булајић. Тај материјал никоме нисам дао нити бих икада користио као свој. Радо бих вама уступио, јер, само тако може имати вриједност.

Примите изразе мог поштовања,

др Симеон Симо син Светозара Умићевић, унук Стојанов и праунук Симин.

Датум,14.04.2016.