Од: Lidija Vucic
Датум: 27. јун 2016. 13.18
Наслов:
Коме: srpski.memorijal@gmail.com
Управном одбору Друштва за подизање
Меморијалног центра српских жртава геноцида у 20. веку
Пратећи писање штампе о различитим историјским чињеницама, посебно о онима у току 20. века, сазнала сам за оснивање вашег Друштва. Сматрам да су идеја о Меморијалном центру и њено остварење веома значајни за историју српског народа.
У вези са тиме имам једно питање и по потреби понуду за сарадњу. Доста пажљиво пратим која се војничка гробља наших војника из Првог светског рата у штампи помињу. Не сећам се да сам икад наишла на гробље у месту Aschach-an der Donau у Аустрији. За време Првог светског рата ту је био заробљенички логор у коме су поред српских били и руски и италијански заробљеници. Тамо су и гробља наших, руских и италијанских заробљеника који су услед болести и глади ту оставили своје животе.
То ми познато зато што је један од заробљеника био мој покојни отац др Радмило Вучић, бивши професор Богословског факултета у Београду. Он је тамо доведен као младић од 18 година и провео је две године све до краја Првог светског рата. Причао нам је да је међу заробљеницима био велики број интелектуалаца. За гимназијалце (међу којима је био и мој отац) била је организована настава, да би они одмах после рата могли да полажу испите и надокнаде изгубљене године.
Са оцем сам 1976. године посетила место где је био заробљенички логор и гробље које се налази поред њега. Била је то веома узбудљива посета.
Пошто нисам наишла у штампи да се тај логор спомиње (можда сам то пропустила), желела сам да скренем пажњу на заробљенички логор и гробље у Ашаху. Уколико вас то интересује могла бих да нађем неке фотографије заробљеника, а и слајдове гробља која сам снимила.
др Лидија Вучић
професор Филозофског факултета у пензији