Друштво за подизање Меморијалног центра
српским жртвама геноцида у 20. веку
Ул. Змај Јовина бр. 15
11000 Београд
Поштовани,
Дубоко смо дирнути Вашом иницијативом да српски страдалници у једном читавом веку коначно, уместо бројева, буду оно што они и јесу, људи са именом и презименом. Мислимо да нема Србина чије срце не зајеца над судбином толиких Душа, страдалника, а посебно оних којима се изгубио сваки траг у страхотама ратова 20. века.
Утеха је нама њиховим потомцима да иако не можемо да однесемо цвеће на њихов гроб, учинимо оно најљудскије, а то је да их спасимо заборава.
Имајућу виду да су за „Кућу сећања“ имена страдалника та која јој дају смисао, ми Вам овим путем достављамо имена наших предака страдалих у Првом и Другом светском рату:
1) наш деда и прадеда коме се изгубио сваки траг у Првом светском рату:
МИЛАН РИСТИЋ, из Лознице,
Дринска дивизија, други позив, кувар
Ми Миланови потомци трагали смо деценијама за било каквом информацијм о њему након што је мобилисан, али безуспешно.
2) наш отац и деда мучки убијен бачен у заједничку гробницу (њива породице Ковачевић, село Парижевићи код Соколца, Република Српска) са још четворицом страдалника 1943. године:
ЉУБОМИР ТОШКОВИЋ, из Драгинца,
кафеџија
Са најискренијом подршком напорима да се попишу све жртве ратова и геноцида над српским народом у 20. веку, молимо Вас да имена наших предака који су страдали у Првом и Другом светском рату буду забележена и тиме отргнута од заборава и небриге.
У Београду, 15.07. 2016. год.
Марија Величковић
Мирослава Величковић