Топлички устанак Фото: Риста Марјановић
Коста Војиновић се сматра вођом Топличког устанка и од првог до последњег дана сва дешавања су се везивала за њега и његову чету. Иако је Коста Пећанац био тај који је требало да води устанак, нестрпљив да сачека наређење тадашње српске владе, Војиновић је кренуо у устанак, који је захватио не само Топлицу, већ и околна начелства. Ово је његова биографија.
Војвода Коста Војиновић Косовац, рођен је 13.5.1891.године у Смедереву у чиновничкој породици. Његова фамилија је била пореклом из околине Вучитрна. Рано је остао без мајке, а отац је радио у Пореској управи. Волео је да своје слободно време често проводи код ујака Панте Грујића, који је у току Првог светског рата једно време био командант Моравске дивизије. После завршеног 6. разреда гимназије у Београду, уписује Трговачку академију у Бечу. Након завршене академије, отишао је у Врање где је отац службовао. У Врању основао је са зетом Душаном Калчићем комисионарско-шпедитерску фирму која је успешно пословала.
У Првом светском рату пријављује се добровољно и био је упућен у Јадарски одред којим је командовао Војин Поповић Вук. Био је учесник борбе на Дрини, у Мачви и у одбрани Београда када је добио чин резервног потпоручника.
У борби на Власини је рањен, а приликом повлачења српске војске остао је у Косовској Митровици где је његов отац пре рата био председник општине. Након оздрављења радио је као лиферант шљунка за потребе аустријских инжињеријских јединица, уз помоћ команданта жандамерије који је становао у очевој кући. Али његови јавни наступи против окупатора, довели су до тога да је да би избегао хапшење, морао да бежи на Копаоник где је формирао чету одметника са Урошем Костићем Рудинцем.
Средином августа 1916. године они су формирали и одред од 50 четника. На Копаонику његов одред је код села Бабице ликвидирао 30 жандара а код Треске 42 војника. Са Пећанцем се сусрео први пут 8.11. 1916. године у селу Спанце. У Обилићу 21.2.1917. године добио је титулу војводе.
Војиновић је учествовао у ослобађању Куршумлије 26.2.1917. године. Успешно се борио све до пораза недалеко од извора Топлице на Копаонику 15.10.1917. године, када је погинуло 18, а рањено 10 четника међу њима и Војиновић у ногу. Од тада је стално у бекству до 23.12.1917. године када се убио опкољен у једној воденици у селу Гргуре код Блаца.
Дарко Жарић, виши кустос историчар
