Политика, 15. 3. 2023, Споменик пилотима обновиће општина Земун

Оскрнављени споменик пилотима браниоцима Београда 1941. године Фото: Политика, Р. Крстинић

Непознати лопови украли су са обележја посвећеног авијатичарима који су своје животе дали у априлском рату 1941. године 24 од 36 слова

Бронзана слова која су непознате особе украле са Споменика погинулим пилотима браниоцима Београда априла 1941. године биће поново израђена и постављена на место одакле су скинута. То ће урадити општина Земун на чијој територији се, како је утврђено, налази ово обележје које су лопови недавно оскрнавили покравши 24 знака од 36 колико има у натпису.

– Наши инспектори ће заједно са стручњацима из Завода за заштиту споменика културе града прегледати обележје и оштећења на њему, а затим ће слова бити поново израђена и враћена. Средства ћемо обезбедити из буџета. О крађи слова обавештена је полиција, а наше правобранилаштво поднеће кривичну пријаву против непознате особе – кажу у општини Земун.

Аутор споменика који је подигнут 1994. је Миодраг Живковић.

Претпоставља се да крадљивац или крадљивци нису знали које обележје скрнаве. Споменик чији је аутор Миодраг Живковић посвећен је пилотима који су страдали у прва два дана бомбардовања Београда и Србије 1941.

– У нападу на град учествовале су 484 летелице – 234 бомбардера и 120 ловаца, плус авиони који су им пружали подршку. Напад на Београд предводили су Александар фон Лер и Волфрам фон Рихтхофен, рођени брат Црвеног барона Манфреда фон Рихтхофена. Обојица су били учесници Првог светског рата и борили су се против Србије још 1914. године. Оно што треба истаћи јесте да је Александар фор Лер рођен у Турн Северину, а гимназију завршио у Панчеву и по мајци је православац – прича Велибор Вукашиновић, председник Удружења ваздухопловне индустрије Србије.

У одбрани нашег неба живот је положило 11 пилота. То су Милош Жунић, Живица Митровић, Михо Клавора, Јован Капешић, Душан Борчић, Добрица Новаковић, Бранислав Тодоровић, Милутин Петров, Карло Штребенек, Владимир Горуп и Миливоје Бошковић.

Последњу ноћ 5. априла пилоти су провели у садашњој кафани „Зора”, која је тада носила назив „Руска лира”.

– Знали су шта се спрема, али су се упркос томе веселили. Нешто пре поноћи добили су позив да се хитно јаве на аеродром који се тада налазио на Тошином бунару. Милош Жунић, капетан прве класе и командант ваздухопловне ескадриле, позвао је своје момке на положај.

– Њега често воде под презименом Жуњић, али се он презива Жунић. Рођен је у 1907. године у Ваљеву. Био је изузетно маркантан и висок па су га због његовог изгледа, а не односа према женама, другови звали Казанова. Када је уследио немачки напад у раним јутарњим сатима, он је повео своју ескадрилу у сусрет надмоћном непријатељу. Оборио је један од авиона у близини Панчева, али су га немачки пилоти погодили и његова летелица се запалила. Он је уз помоћ падобрана успео да искочи. Али, нажалост, покосила га је митраљеска паљба из једног од ловаца и он је пао у реку Тамиш – каже Вукашиновић.

Екипи од десет пилота који су чинили Жунићеву ескадрилу одмах по нападу на Београд прикључио се и Живица Митровић, из Крагујевца из Другог ловачког пука који је радио-везом чуо шта се дешава. Улетео је у борбу и погинуо. Том приликом и он је пао у Тамиш.

У овом априлском рату бранећи Краљевину Југославију страдала су и три Словенца – Миха Клавора, Карло Штребенек и Владимир Горуп.

– Миха Клавора био је капетан прве класе. Пре погибије он је оборио два немачка авиона, али су Немци успели да погоде његову летелицу. Није успео да се извуче из запаљеног авиона и пао је у село крај манастира Крушедол. Ту је и сахрањен, а потом је његово тело пребачено у Сремске Карловце – истиче Вукашиновић.

Једним од авиона који и дан-данас лежи на дну Дунава код Аде Хује летео је Бранислав Тодоровић.

– Оно што све време треба имати на уму када је о овим људима реч јесте да су знали против какве надмоћи ратују. Упркос томе нису жалили своје животе. Дали су их како би бар мало зауставили силу која је на нечастан начин кренула против њихове отаџбине. То још више појачава њихово херојско дело. Због тога је нас пилоте ово скрнављење споменика изузетно погодило јер знамо о каквим људинама је реч – истиче Вукашиновић.

 
Б. Васиљевић