SavrenmenaIstorija.com, 19.6.2012, Књига као подсећање: Миливоје Трнавац, „Само су смрти истине…“

Насловна страна књиге Миливоја Трнавца „Само су смрти истине“, 2011. Фото: savremenaistorija.com

Миливоје Трнавац, „Само су смрти истине – петровско робље и друге жртве села Гојна Гора 1941 -1945.“, 2011.

Прохујале су године од јулских дана ратне 1943. када је немачка казнена експедиција, прошавши падинама Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника одвела на пут без повратка мирне и затечене житеље Гојне Горе, Леушића, Коштунића, Прањана, Дружетића, Каменице, Богданица, Мршеља, Душковаца, Љутица, Скакваца, Мионице… који су потом пострељани, само зато што су окупационе власти спроводиле безумну наредбу вође Рајха, да живот једног Немца у окупираној Србији вреди стотину српских.

Током вишедневне неуспеле потраге за генералом Михаиловићем, која је спроведена од 14 – 22. јула 1943. немачки војници су свој бес искалили на сељанима Гојне Горе и околних места, одводећи их са њива, из дворишта и кућа, онако затечене, онако успут, само да би испунили број за одмазду, палећи и при том уништавајући сав њихов иметак.

Овај  догађај, у историји познат као немачка операција Моргенлуфт (изведена од 14-22. јула 1943. против штаба генерала Михаиловића), послужиће као мотив професору Миливоју Трнавцу,  да у вези обележавања Другог помена петровском робљу Гојне Горе,  књигом Само су смрти истине – петровско робље и друге жртве села Гојна Гора 1941 -1945, објављене 2011. године, остави вечан помен страдалим Гојногорцима.

Документе, фотографије и казивања житеља Гојне Горе и околних села, професор Трнавац је у овој књизи објединио у једну живу историјску причу, којом нас враћа у лето 1943. године, да се и ми (читаоци), заједно са сведоцима и потомцима, заједно са приповедачем, саживимо осетивши сву трагичност судбина на правди Бога, одведених и поубијаних људи.

Професор Миливоје Трнавац, као вредан истрживач, пуне две године је сакупљао документе, фотографије и бележио казивања савременика о овом догађају о коме осим др Венцеслава Глишића, у нашој историјографији нико није писао. Посебну пажњу он је посветио жртвама села Гојне Горе, „петровском робљу“ и лику младића Драгутина Кујовића, радиотелеграфисте Врховне команде ЈВуО, родом из Берана страдалом у овој немачкој операцији, који је издахнуо у мукама и који је „својим херојским држањем спасао штаб Драже Михаиловића од потере, радиостаницу ВК ЈВуО и њено људство од уништења, а дом браће Јевтовића и целу Гојну Гору, од паљевине и погрома“.

Књига Само су смрти истине – петровско робље и друге жртве села Гојна Гора 1941 -1945, представља својеврсни споменик петровским и другим жртвама Гојне Горе, али је она и више од тога. Можемо рећи да је то и својеврсна историја гојногорског краја, јер у њеном уводном делу аутор дотиче и најранији период историјата овог места, које се први пут помиње 1476. у турским дефтерима, помињући и историјске личности са ових простора попут Арсенија Кнежевића Лома, качерског кнеза, јунака Првог и Другог српског устанка, рођеног у Гојној Гори или Симе Радојевића, депутирца Светоандрејске скупштине.

Без сумње, професор Миливоје Трнавац, рођен септембра 1943. у Гојној Гори  непосредно пошто је она завијена у црно овом књигом оставља за оне који долазе сведочанство вредно помена. Сећање на догађаје и људе у једном злом времену, времену страдања невиних и убогих.

Само човек, оплемењен љубављу према свом завичају и посвећен њему, пун топлине и љубави према свему у свом окружењу, може на такав начин описати и време и људе, ма ко они били, ма коме припадали и ма како и од кога пострадали. Једноставно сви они су за професора Трнавца његови Гојногорци:

– И оних 134 по имену и презимену, који су страдали у ослободилачким ратовима 1912-1918.;
– И они са списка страдалих у немачкој операцији Моргенлуфт, познатој у народу као Петровска блокада
– И они који су живот изгубили у несрећном грађанском рату 1941-1945. пуцајући једани према другима.

Сви они и данас марширају у истој, дугачкој колони, трагично пострадалих  Гојногораца.

Професор Трнавац и стилом и одмереношћу плени. Његови описи, жива прича, сведочанства и документи вешто укомпоновани у ову књигу не могу да оставе равнодушним ни једног њеног читаоца. Његов пример може да послужи свима онима који имају жељу да отргну од заборава ликове и догађаје из прошлости и да се као он одуже свом завичају.

Проф. Предраг Остојић, историчар