Михајло, Марија и Александра Зец, масакрирани 7.12.1991. у Загребу Фото: Screnshot, Youtube
Данас се навршава тачно 26 година од свирепе ликвидације српске породице Зец у центру Загреба, 1991. године.
За овај злочин је до сада правоснажно осуђена само једна особа, Томислав Мерчеп, док сви други, укључујући и извршитеље који су признали убиство, па чак полицију и одвели на место где су извршили егзекуцију – никада нису процесуирани.
Да подсетимо, припадници Прве загребачке специјалне јединице при МУП – „Јесење кише“, којом је командовао Томислав Мерчеп, 7. децембра 1991. године, ликвидирали су Михајла (38), његову супругу Марију (36) и њихову кћерку Александру (12).
Директор ДИЦ „Веритас“ Саво Штрбац подсећа да је установљено да је по Мерчеповом наређењу, Миро Бајрамовић наредио припадницима јединице Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Михајла Зеца, српске националности, због наводних веза са крајишким Србима.
– Приликом привођења, увече око 23 сата, испред његове куће у Пољаничкој улици на Трешњевци, убио га је Синиша Римац, наводно у покушају бега. Након Михајлове ликвидације, Муниб Суљић се вратио у Михајлову кућу, одакле је извео његову жену Марију и њихову дванаестогодишњу кћер Александру. Најпре их је одвео у хотел ‘Панорама’, а одатле на Сљеме где их је побио из ватреног оружја, а након тога наредио осталим припадницима јединице да лешеве баце у јаму за ђубре и затрпају. Неколио дана после ликвидације, њихове лешеве је пронашао Маријин брат Златко Месић, и сам припадник МУП-а РХ. Александрина сестра Гордана и брат Душан, успели су преживјети, јер су се посакривали по кући и тако промакли убицама – објашњава Штрбац.
Вероватно због ове чињенице да је Маријин брат и сам припадник МУП Хрватске, убице су убрзо пронађене и ухапшена, али ту онда креће нови циркус од неправде.
– У предкривичном поступку признали су убиства и одвели полицију на место где су покопали жртве. За дело за које су били пријављени пре саслушања није било предвиђено обавезно присуство браниоца у предкривичном поступку. По расветљавању злочина, дјело се преквалификује, а починиоци се, по савету адвоката, у истрази бране ћутањем, претходни искази се као незаконити изузимају из списа, а поступак се обуставља ‘у недостатку доказа’ – истиче Штрбац.
Ипак, хрватска влада је априла 2004, највише због притиска међународне заједнице, одлучила да деци убијених Михајла и Марије Зец, Гордани и Душану, додели износ од 200 хиљада евра, као помоћ за подмирење дотадашњих трошкова живота, јер су као малољетна деца остали без родитеља и без икаквих средстава за живот.
Жупанијско државно тужилаштво из Загреба је јуну 2011. године подигло оптужницу против Томислава Мерчепа, оснивача и комаданта јединице „Јесење кише“ стављајући му на терет да је лично наређивао незаконита лишавања слободе, мучења и убиства цивила.
„Веритас“ подсећа да је та Мерчепова јединица на ширем подручју Кутине и Пакраца, те града Загреба, незаконито лишила слободе 52 лица, од којих су 43 убијена, три се још воде као нестала, док су остали преживели мучење и злостављање.
– Измењеном оптужницом из јуна 2012, Мерчеп се терети да није учинио ништа , иако је за те ствари знао, да своје подређене спречи у неовлашћеном привођењу, мучењу и убијању цивила.
Жупанијски суд у Загребу га је у мају 2016. године неправоснажно осудио на пет година и шест месеци затвора зато што ‘није спречио себи подређене, да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено’, док су из чињеничног описа пресуде изостављене жртаве за које се није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао – прецизира Штрбац.
Врховни суд Хрватске је пресудом из фебруара ове године, преиначио ту пресуду и Мерчепа осудио на седам година затвора.
Ђ. Баровић – Вести
