РТРС, СРНА, 3.11.2020, Покољ на Возући и захвалност Алије Изетбеговића муџахединима

Тешањ: Три српске главе Фото: Архива

Република Српска је на данашњи дан 2003. године доставила Хашком тужилаштву доказе о ратним злочинима које су над Србима починили муџахедини, али никаква озбиљнија истрага није спроведена нити су кривци из врха тадашњег муслиманског политичког естаблишмета кажњени.

Циљ муслиманског ратног Сарајева био је да из централне Босне, а посебно у рејону Возуће, протјера српско становништво и насели муслиманске избјеглице из Сребренице и Жепе, али и отворити пролаз за напад на Добој.

Изетбеговић: Хвала вам

Одред „Ел муџахедин“, састављен од страних и бх исламиста, учествовао је у заузимању Возуће. Након пада Возуће, почињен је покољ над рањеним и заробљеним српским борцима, а српско цивилно становништво је протјерано.

О значају муџахедина за политику ратног Сарајева говори и документ о захвалности коју је Алија Изетбеговић, лидер САД и командант свих муслиманских јединица /које су себе називале „Армијом БиХ“/, исказао одреду Ел муџахедин.

– Ви сте на Возућој сломили кичму четничког непријатеља, ви сте показали пут којим ћемо наставити и дали сте „урнек“, модел борбе како се та кичма може и даље ломити да би се ослободила БиХ.

Хвала вам, војници, за то у име нашег народа који неће заборавити шта сте учинили – рекао је Изетбеговић у септембру 1995. године у обраћању припадницима одреда Ел муџахедин у Возући, након покоља над домицилним српским становништвом који су почиили страни плаћеници из исламских земља.

За команду у Сарајеву домицилни Срби су – агресори

И муслиманска команда у Сарајеву одала је признање кољачима из Ел муџахедина.

– На возућком ратишту одред Ел муџахедин имао је једну од кључних улога. Њихово раније учешће у борбеним дејствима на овом ратишту на најтврђим објектима резултирало је успјесима и ликвидацијом десетина агресорских војника.

Усљед тога, у редовима агресора посијани су паника страх и несигурност, а међу цивилима покренут процес исељавања – наводи се су Приједлогу за признања и стимулативне мјере 3. корпуса „Армије Републике БиХ“ за одред Ел муџахеди“, септембар 1995.

У овом документу муслиманска страна домицилне Србе назива – агресорима и хвали стране плаћенике који су покренули талас избјеглица, које такође сврстава у – агресоре.

„Битка поноса“ након које су поклали заробљене српске војнике

Припреме муслиманске стране да заузме Возућу у Завидовићима и планину Озрен коју је држала Војска Републике Српске почеле су већ у мају 1995. Прва операција је називана „Црвени лав“.

У нападу на Озрен 27. маја 1995. истакли су се припадници одреда Ел муџахедин. Након пада коте Подцјелово, муџахедини се брутално обрачунавају са српским рањеницима и заробљеницима одрубљујући им главе и, при томе, све снимајући.

У нападу на Подцјелово погинуо је један од вођа муџахедина Абдулах Либи.

У септембру је покренута и друга операција муслиманских снага за напад на Возућу. Названа је „Битком поноса“, а 10. септембра почела је завршна фаза те операције под називом „Ураган 95″, „Фарз“ или „Бадр ал Босна“.

Из правца Тузле кренуо је Други корпус такозване Армије БиХ, на чијем челу је био генерал Сеад Делић са око 9.000 војника. У саставу тог корпуса су дјеловале 21, 22. и 25. дивизија, те 224. и 225. бригада и друге јединице.

Из правца Зенице кренуо је Трећи корпус такозване Армије БиХ, под командом бригадног генерала Сакиба Махмуљина, који је напао са око 14.000 војника. У саставу корпуса су биле 375. тешањска ослободилачка, 7. муслиманска бригада, 327. и 328. бригада, Специјални одред полиције, 35. дивизија којом је командовао Рефик Лендо, као и одред Ел муџахедин којим су командовали Абу Хамза, Абу Мали, Али Хамад и друге јединице.

Нападу су се прикључиле и НАТО снаге за брзе интервенције, као и пакистански контингент међународних мировних снага, којима је Сеад Делић захвалио за артиљеријску подршку током офанзиве.

Напад на Возућу наредио је мислимански лидер Алија Изетбеговић.

Снимке клања слали у исламске земље тражећи донације

У извјештају Абу Малија, једног од емира и команданата Ел муџахедина, наводи се да је у нападу убијен већи број српских војника, док је 60 њих заробљено.

Умјесто да их одведу у затвор у Зеницу или у Дом пензионера у Завидовићима, муџахедини су их брутално поклали, снимајући злочине.

Заробљеници су мучени, а касније су оскрнављена и тијела убијених.

Снимци погубљења и клања Срба касније су слати по исламским земљама с циљем прикупљања донација.

Више стотина несталих Срба

Године 1995. године током септембарске офанзиве „Ураган“ на Возућу погинуло је 459 Срба, а 412 нестало. Посмртни остаци 132 Срба ни данас нису пронађени.

Ликвидације и злочини натјерали су српско становништво на исељавање. Тада је спаљено 30 села, протјерано 1.920 породица са 7.680 чланова.

Муџахедини су похваљени за велики број убијених српских војника у нападу и заробљавање знатне количине оружја. Погинуо је и велик број муџахедина у борби са Војском Српске – 129, од чега 105 странаца и 24 бх муслимана.

Напад муџахедина на Возућу предводио је Муатез Била, који је након пада села погинуо у акцији.