СРНА, 14. 3. 2019, Сарајевски Срби дали све што су имали за Српску и мир у БиХ

Сарајевски егзодус 1995. године Фото: Глас Спрске, СРНА

Градоначелник Источног Сарајева и начелници општина у саставу града позвали су суграђане да у што већем броју у суботу, 16. марта, присуствују обиљежавању 23 године од завршетка егзодуса сарајевских Срба и тако пошаљу поруку да се никада неће и не смије заборавити жртва коју су сарајевски Срби поднијели за стварање, одбрану и верификовање Републике Српске.

Они су напоменули да су сарајевски Срби дали огромну жртву за очување Републике Српске током одбрамбено-отаџбинског рата у БиХ, али и њено потврђивање на мировној конференцији у Дејтону, након које су напустили своја, у рату одбрањена, вјековна огњишта и са великом муком кренули у нови живот и изградњу тадашњег Српског, а данас Источног Сарајева.

Истакавши да је егзодус сарајевских Срба од прије 23 године вјероватно највећи мирнодопски егзодус једног народа у свијету, будући да се догодио након званичног потписивања мировног споразума, они су поручили да се не смије дозволити да свијет заборави ту жртву за мир у БиХ.

ЕГЗОДУС САРАЈЕВСКИХ СРБА – ЈЕДАН ОД НАЈВАЖНИЈИХ ИСТОРИЈСКИХ ДОГАЂАЈА

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић позвао је све грађане, а посебно сарајевске Србе, да 16. марта присуствују обиљежавању егзодуса и заједно упуте поруку да се тако нешто више никада не смије поновити.

Он је рекао да је ово прва година да се сјећање на овај, један од најважнијих историјских догађаја из одбрамбено-отаџбинског рата обиљежава на нивоу Републике Српске, истичући да је циљ да буде уврштен у републички протокол.

„Сарајевски Срби су платили цијену потврђивања Републике Српске у Дејтону“, истакао је Вуковић у изјави Срни.

Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић подсјетио је у изјави Срни да је егзодус сарајевских Срба једно од највећих помјерања становништва на овом подручју од завршетка Другог свјетског рата.

„Демографска слика Сарајева тим егзодусом је трајно и потпуно промијењена, као и интелектуални и сваки други капацитет српског народа на овом подручју“, истакао је Ћосић.

Он је додао да преостаје да се сви заједно потруде да се Источно Сарајево гради и развија.

„Морамо да се потрудимо да нас у неком педесетогодишњем или чак стогодишњем периоду буде много више на овом простору и да на тај начин поправимо демографску слику, унаприједимо привредне капацитете, те опште стање друштва на подручју Сарајевско-романијске регије“, нагласио је Ћосић.

НАЈВЕЋУ ЦИЈЕНУ СТВАРАЊА СРПСКЕ ПЛАТИЛИ СУ САРАЈЕВСКИ СРБИ

Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић, такође, позвао је грађане Источног Сарајева да у што већем броју на достојанствен начин 16. марта поруче да нико и никада не смије да заборави шта су сарајевски Срби положили на олтар домовине.

„Највећу цијену стварања Српске платили су сарајевски Срби, који и данас, као што су то чинили и у вријеме одбрамбено-отаџбинског рата, стоје на првој линији одбране Републике Српске“, рекао је Божовић Срни.

Он је изразио задовољство што се све већи број сарајевских Срба и њихових потомака – интелектуалаца, инжењера, медицинских, просвјетних и радника у култури, али и свих других, враћа на просторе Источног Сарајева и Сарајевско-романијске регије.

Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да постдејтонски егзодус сарајевских Срба и данас изазива бол због страдања и патње сународника који су напустили своја огњишта, али да временом превладава понос на херојски чин тих људи који показује како се цијени и воли слобода, како се поштују и бране начела важнија и од живота.

„Наша дужност и обавеза је чувати сјећање на ове догађаје и људе, а њиховим породицама увијек бити подршка у новим завичајима које су населили“, истакао је Југовић у изјави Срни.

Он је подсјетио да су Пале једна од општина у којој данас живи знатан број сарајевских Срба, који су се уклопили у нову средину у којој су срдачно и братски дочекани и укључени у све сегменте друштвених збивања, а што је и логично јер су Пале њиховим доласком добиле квалитет више оличен у добрим и честитим људима, узорним домаћинима и интелектуалцима различитих профила.

Југовић је додао да се због тога сада може говорити и о једној сасвим новој генерацији Паљана, дјеци сарајевских Срба која су се ту одшколовала, стасала и израсла у људе који дају значајан допринос развоју своје локалне заједнице, а самим тим и Републике Српске у цијелости.

САРАЈЕВСКИ СРБИ ПРЕПОРОДИЛИ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ КОЈЕ СУ НАСЕЛИЛИ

Начелник општине Источни Стари Град Бојо Гашановић каже да је био свједок егзодуса сарајевских Срба и истиче да је битно да се зна да је у Сарајеву живјело 150.000 Срба.

Гашановић сматра да би овај догађај требало уврстити у школске уџбенике и да се о томе учи, а да обиљежавању треба да присуствују ученици из свих средњих школа са простора Сарајевско-романијске регије, као и што већи број грађана.

„Егзодус сарајевских Срба је нешто најтеже што се десило српском народу на овим просторима, а то је да војнички побиједи, а неким мировним споразумом изгуби територију коју је јуначки бранио и одбранио“, рекао је Гашановић Срни и додао да су „Срби из Сарајева цијена Републике Српске“.

Начелник општине Трново Драгомир Гаговић напоменуо је да је егзодус сарајевских Срба један од најтужнијих и најстрашнијих периода у историји српског народа на овим просторима.

„Највеће жртве одбрамбено-отаџбинског рата јесу сарајевски Срби и они су најзаслужнији за стварање Републике Српске. Они нису морали да напусте Сарајево, али су се жртвовали ради стварања Републике Српске и напустили своје домове које су одбранили у рату“, рекао је Гаговић Срни.

Он је додао да су у цијелој тој несрећи сарајевских Срба велику корист имали крајеви Српске које су они населили јер су у њих донијели позитивне ствари и препородили те локалне заједнице, а о каквим људским капацитетима је ријеч показује и чињеница да су у кратком времену изградили Источно Сарајево.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је Срни да су Срби из Сарајева, изласком из свог града и градских општина након Дејтона, свјесно поднијели велику жртву за стварање Републике Српске и да су међу највећим страдалницима у минулом одбрамбено-отаџбинском рату.

„Источно Сарајево представља јединствен случај по томе што је формирано пошто су, након Дејтонског мировног споразума, десетине хиљада сарајевских Срба који су бранили своја огњишта били приморани да оду јер нису жељели прихватити муслиманску власт и остати у Федерацији БиХ“, напоменуо је Бјелица.

Он је истакао да су Срби, излазећи из Сарајева, са собом понијели посмртне остатке чланова породица и да је тако на Сокоцу формирано војничко спомен-гробље у које је сахрањено готово 1.000 погинулих српских бораца и неколико стотина цивилних жртава рата и преминулих цивила.

Према његовим ријечима, на Соколац се смјестило више од 500 породица из Сарајева које и данас ту живе, а локална власт је учинила све да им помогне да ту и остану.

Двадесет три године од завршетка егзодуса сарајевских Срба биће обиљежене у суботу, 16. марта на Палама и Сокоцу. На Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу у 12.00 часова биће одата почаст погинулим борцима и положени вијенци.

У 13.00 часова у цркви Соколица на Равној Романији биће служен парастос за све страдале Србе у одбрамбено-отаџбинском рату, првенствено за Србе Сарајевско-романијске регије који су страдали у одбрани ових простора.

Почетак културно-духовног програма планиран је у 14.00 часова у Културном центру на Палама, гдје је предвиђено и обраћање званичника.

За грађане Источног Сарајева у суботу ће бити обезбијеђен превоз – поласци аутобуса са Пала су у 11.00 часова испред централног спомен-обиљежја, а из Источне Илиџе у 10.30 часова са Аутобуске станице.