Политика, 12.5.2016, Ниш: ​„Наранџасте убице” враћале су се на место злочина

НИШКА СЕЋАЊА НА МАЈСКЕ ДАНЕ ПОД БОМБАМА 1999.

Ниш: Експлозија касетне бомбе, мај 1999. Фото. Политика / Живорад Костић

За пола сата на Ниш бачено преко 2.000 касетних бомби, које су сејале смрт близу зграде универзитета, поред аутобуске станице, на највећој градској пијаци, на паркингу Клиничког центра – местима где се по правилу окупља највише људи

Ниш – Већ неколико дана Нишлије евоцирају сећања на погинуле суграђане током НАТО бомбардовања СР Југославије и Србије пре 17 година. Први пут на Ниш су авиони северне алијансе бацали, свим ратним и мирнодопским конвенцијама, забрањене за употребу касетне бомбе 7. маја 1999. У периоду од 11 до 11.30 часова на центар и у више градских квартова бачено је преко 2.000 забрањених „наранџастих убица”, које су сејале смрт близу зграде Нишког универзитета, поред главне аутобуске станице, на највећој градској пијаци крај тврђаве, на паркингу нишког Клиничког центра и околним улицама, на фудбалском стадиону и у спортској дворани у Чаиру – местима где се по правилу окупља највише људи.

За само пола сата живот је изгубило седамнаесторо Нишлија, а међу погинулима, недалеко од главне градске пијаце била је и млада жена у деветом месецу трудноће… Тог истог дана више од 80 цивила је повређено, а у више пожара ватрена стихија је однела на десетине кровова породичних кућа и здравствених амбуланти и клиника…

На јучерашњи дан, 11. маја 1999, бомбардовано је стовариште „Југопетрола”. Неколико авио-ракета до пепела је уништило складиште са готовим производима и резервоаре са горивом, сва постројења. Ракете су на „Југопетрол” испаљене у 11.25, у тренутку док су рушевине од бомбардовања ове фирме претходног дана, обилазили високи државни и партијски функционери Душан Матковић и Горица Гајевић, руководиоци фирмe, округа и града и двадесетак новинара, телевизијских сниматеља и репортера.

У разорном бомбардовању погинуо је припадник МУП-а Горан Алексић, али и један радник у оближњој радионици. Било је више повређених. Јуче је у кругу „Југопетрола” одржана комеморација поводом 17. годишњице од бомбардовања. Опет су се на истом месту окупили, тада срећом преживели, руководиоци и радници „Југопетрола” Часлав Грубић, Божур Рајовић, Милорад Чупић, Алек Плавшић, Никола Николић, Рузмир Милићевић, Драган Ђорђевић, Јовица Глигоријевић, тадашњи и садашњи дописник „Политике”, потписник ових редова, телевизијски сниматељ Живорад Костић и многи други. Већ 17 година на ово место страдања из Београда долази и супруга погинулог припадника МУП-а Горана Алексића Слађана.

– Имали смо Горан и ја у тренутку када је он погинуо четворогодишњег сина Луку, а ја сам била у петом месецу трудноће… Почетком септембра, непуна четири месеца после његове погибије, родио се и наш други син Вања. Он оца зна само са фотографија, а како време пролази, наредне године постаће пунолетан – уз сузе је јуче испричала Слађана.

Горан Алексић био је у безбедносној пратњи државних и партијских функционера Србије. Није никаква тајна да су у командним штабовима НАТО-а знали веома добро кретање српских политичара и високих функционера. Чињеница је да нису бомбардовани само Горица Гајевић и Душан Матковић у Нишу – ракете су „јуриле и тражиле” српске политичке функционере свуда по Србији. Увек су мете авиона НАТО-а биле локације које су претходних дана до темеља рушене и у пепео претваране, а за које се знало да ће их обилазити високи државни функционери. И заиста, много је случајева да су се убице враћале на место злочина.

А Ниш ће се и данас сетити 12. маја 1999, када су насеље Дуваниште и други делови Ниша на његовом југозападу, на Светог Василија Острошког, поново засути касетним бомбама. Од експлозија и пожара страдале су школе, породичне куће, аутомобили, спортске дворане. Срећом, нико није погинуо, било је двадесетак рањених Нишлија…

Аутор: Тома Тодоровић