Глас Српске, 3.4.2017, Стравични злочини у Мркоњић Граду оковани неправдом

Мркоњић Град: Евидентирано 360 српских жртава масовних злочина Фото: Срна / Глас Српске

Бањалука – За злочин почињен над 181 српском жртвом 1995. године у Мркоњић Граду још нико није одговарао, иако је приликом ексхумације убијених у марту и априлу 1996. о злочинима сачињена обимна документација и уз доказе прослијеђена свим надлежним институцијама.

Од отварања масовне гробнице у којој су биле жртве страдале током агресије Хрватске војске и Петог корпуса Армије РБиХ прошла је 21 година, али ни против кога још није подигнута оптужница. У Мркоњић Граду ексхумирано је 181 тијело, међу којима 81 цивил, 97 бораца Војске РС и три припадника МУП-а РС. У мањим гробницама у тој општини пронађено је још 176 тијела цивила. На подручју општине Мркоњић Град уништено је и 1.608 кућа и 700 станова, а ратна штета је процијењена на 680 милиона КМ.

Правни заступник РС и бивши правобранилац Слободан Радуљ, који је као члан експертског тима учествовао у ексхумацији жртава, каже да је о ексхумацији масовне гробнице и о свим злочинима евидентираним на ширем подручју Мркоњић Града сачињена обимна судско-медицинска документација уз примјену најсавременијих метода и техника за прикупљање доказа.

– Документација је још 1996. године достављена у Хашки трибунал и домаћим правосудним институцијама. Као што је случај и са другим српским жртвама, ни за овај злочин до сада нико није одговарао – каже Радуљ.

Поред масовне гробнице, у Мркоњић Граду је, истиче Радуљ, откривено још много злочина над српским народом на ширем подручју те општине, Шипова, Рибника и Кључа.

– Повратком становништва у Мркоњић Град и околне општине, након дојаве да су на тим просторима откривени масовни злочини, формирани су тимови цивилне и војне полиције, војног правосуђа и судско-медицинских вјештака. Они су обавили увиђај и радили на прикупљању доказа о почињеним ратним злочинима. До краја априла 1996. године на том подручју је евидентирано 360 жртава злочина. Већина их је прво свирепо мучена, па онда убијена – рекао је Радуљ.

Сјећа се да је један од највећих злочина почињен у селу Сурјану код Мркоњић Града.

– У једној кући је пронађено осам угљенисаних лешева. На мјесту злочина пронађена су и спаљена инвалидска колица. Она су припадала непокретној дјевојци Радојки Рожић, која је од своје седме године везана за инвалидска колица. Поред ње су страдали и њени родитељи Бранко (1926) и Невенка Рожић (1932), те рођаци Саво Грмаш (1928), Радојка Јовановић (1926), Јела Јоргановић (1934) и Бранко Кудра (1938) – каже Радуљ.

Додаје да је Мара Нишкановић (1910) из Бараћа убијена, а да су у закључаној кући њено тијело појели мишеви. Илија Савичић (1911) пронађен је објешен у кући, а откривени су трагови крви и цедуља на којој је писало: Живио сам до 17. октобра 1995. године, искључили су самоубиство.

– Било је више случајева проналаска тијела са одсјеченим главама које су бачене неколико метара даље, а било је случајева гдје глава није ни пронађена. То се десило у селима Шеховци, Растока, Трескавац и на планини Лисини – рекао је Радуљ и упитао како је могуће да такви злочини буду игнорисани.
Тужилаштво БиХ

Непознато је да ли Тужилаштво БиХ има отворен предмет који се односи на Мркоњић Град и околне општине. Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић у петак није одговорио на питање постављено у писаној форми.

Горан Маунага