Политика, 15.5.2020, Александријски модел за обнову библиотеке

Народна библиотека, Косанчићев венац Фото: Политика, Јевремовић

„Застаните за час, ви који пролазите! На овом месту се, до недеље, 6. априла 1941. године налазила Народна библиотека Србије. Тога дана је, у рано јутро, почело бомбардовање Београда. Прво је разнесен мир, а затим је, на Косанчићевом венцу запламтела Народна библиотека.

Данима су горели древни писани споменици, старе и нове књиге, списи и писма, документи и новине. Данима је пламен уништавао сведочанства о постојању и трајању једног народа. Данима је ватра гутала столећа историје сажета у слова. Пламен се, најзад, преобличио у жар, а жар у пепео. На овом месту се налази пепео великог дела историјског памћења српског народа. Зато застаните, за час, ви који пролазите!”, овај текст наше уважене књижевнице Светлане Велмар Јанковић на српском и енглеском језику, налазио се неколико година на билбордима испред остатака Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу.

Једини недостатак (о чему сам и раније писао) је, што испод овог изванредног текста не пише ко је срушио и запалио библиотеку. Више пута посматрао сам, како стране, тако и наше посетиоце, који заиста застану, прочитају текст са билборда, а затим сниме и текст и остатке библиотеке. Неко је, није ми јасно због чега, уклонио билборде и, уместо њих, окачио на огради исти текст откуцан ситним словима на папиру формата А4.

Наш велики пријатељ, нобеловац Петер Хандке, приликом заједничке посете атељеу Оље Ивањицки у време НАТО агресије, пролазећи поред остатака библиотеке, питао је шта се ту налазило. Милорад Павић, који је такође био са нама, објаснио му је да су то остаци Народне библиотеке Србије, коју су 6. априла 1941. године срушили и запалили авиони фашистичке Немачке. На те речи, Хандке је пришао огради, поклонио се и десетак минута стајао мирно, као да одаје пошту уништеном културном благу Србије. А, приликом поновног боравка у Београду изразио је жељу да он, као припадник немачког језика, буде иницијатор који би поклонио одређена средства за обнову библиотеке. Тај његов гест, неки од политичара, оценили су удварачким тадашњој власти и Слободану Милошевићу, што заиста није тачно.

Потписник ових редова, приликом давне посете остацима библиотеке у Александрији, имао је част да види пројекат и макету будуће библиотеке, која је. захваљујући донацијама бројних земаља и свесрдној подршци културних посленика широм света и реализована.

Верујем да би се александријски модел могао применити и за обнову библиотеке на Косанчићевом венцу, зато свесрдно подржавам предлоге господе Драгана Станковића и др Радомира Ђорђевића, објављених у рубрици „Међу нама”. Сигуран сам, да би обновљена библиотека постала важан културни центар за многе садржаје, а вероватно и својеврстан музеј писане речи.

 
Мирко Мркић Острошки, ликовни уметник – издавач
Београд