Прах и пепео српског Мушутишта

Срна |1.6.2015 | Неђељко ЗЕЈАК

Под заштитом њемачких „мировњака“, Албанци су до темеља порушили манастир Свете Tројице у засеоку Русеница. Остао је само звоник.

Остаци манастира Свете Тројице (пре 1433), заселак Русеница, Мушутиште Фото: РадиоКиМ

СУВА РЕКА, 1. ЈУНА /СРНА/ – Биланс шеснаестогодишње мисије „мировњака“ УН у селу Мушутиште, десетак километара од Суве Реке, гласи – на стотине спаљених и разиданих српских кућа, минирани темељи објеката и порушене цркве.

У Мушутишту, познатијем по цркви Пресвете Богородице саграђеној прије седам вијекова, до 1999. године у 200 домаћинстава живјело је око 2.000 Срба.

Данас су Срби непожељни, а њихове бивше комшије, усљед насиља и потпуног безвлашћа, не дозвољавају им ни да приђу својим разиданим домовима.

Црква Богородице Одигитрије (1315), Мушутиште, пре рушења 1999. Фото: Wikipedia

Албанци траже сачињавање списка непожељних односно оних Срба који су, наводно, окрвавили руке. Сви они чија имена буду стављена на списак могу само да сањају о повратку на своје.

Остаје им нада да ће попут насљедника Арсенија Чарнојевића из пепела подићи цркву Свете Богородице, и, уз њу, и осталих 11 у којима је до 1999. године служена литургија.

У црквеним књигама је записано да је Чарнојевић пред сеобу Срба издао налог: „У Мушутишту затрпати цркву Свете Богородице – када се вратимо отрпаћемо је“.

Света Богородица је за Србе васкрсла и служила им као скровиште и прихватилиште пред налетима Турака и Арбанаса, све док 1999. године на територију Призренске котлине нису ногом крочили њемачки војници.

Црква Пресвете Богородице Одигитрије (1315), инспекција комисије УНЕКО-а, фебруар 2003. Под заштитом немачких снага КФОР-а, Шиптари су у лето 1999. Цркву експлозивом дигли у ваздух, посекли и повадили борову шуму у црквеном дворишту. Фото: Епархија КиМ, kosovo.net

Под њемачком заштитом, Албанци су до темеља порушили манастир Свете Tројице у засеоку Русеница. Остао је само звоник.

Порушили су и Свету Богородицу разносећи камене стијене узидане у њене темеље. Минирали су и звоник, а од осталих цркава није остао ни камен на камену.

Срби из Мушутишта вјерују да ће проклетство стићи сваког оног ко подиже руку на српске светиње и потрпа темеље светиња које су вијековима трајале, попут Призренске Богословије.

Упркос црној реалности, Срби не одустају од намјере да добију одговор на питање – ко је издао налог, а ко починио најстрашнији злочин над старим и изнемоглим лицима овог краја.

У јуну 1999. године у Мушутишту је, бјежећи пред злочинцима, остало двадесетак стараца и једно дијете не старије од пет година.

Седамнаест људи је киднаповано и до данас им се губи сваки траг. Вјерује се да су тијела бачена у бунаре које су потом зликовци све до једног затрпали.

Гробље стараца, како кажу мјештани, неко ће морати да откопа и да одговори зашто су сви бунари у Мушутишту затрпани и ко је дозволио да се сачини списак непожељних Срба.