У Цркви светог Марка у Београду први пут је служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској.
Одржавање парастоса иницирало је Удружење Срба из Хрватске, уз подсјећање да је од формирања НДХ њен државни програм био да буде етнички чиста, а усташе су у бројним злочинима Србе убијали на најмонструознији начин.
Богдан Почуча пуким случајем је, као осмогодишњак, преживио усташки покољ у селу Дивосело у Лици. Почетком августа 1941. године у усташким злочинима страдало је 27 његових најближих рођака, за чије гробове ни данас не зна.
„Кад су усташе напале село и извршиле масован покољ, шестеро ми је ухваћено укућана, одведено на Јадовно и живи бачени у Јадовно у јаму. Међу њима мајка у 32. години живота, са сестром од 7 година, братом од 3 године и 3 дана је имао“, сјећа се Почуча.
Миле Рајчевић дошао је да ода почаст оцу, сестри, ујаку, баби и рођацима које су тог 5. августа 1941. године усташе поклале у Дивоселу, након што су претходних дана извршиле покоље у околним селима. Преживио је случајно.
„Међутим, 907 мојих комшија, мојих мјештана, мојих Дивосељана ту срећу није имало. Остали су лежати заувијек, леш до леша, читаве породице на хрпи. Тога дана, 5. и 6. августа, тих дана 41. године 80 кућа у мом родном селу је мртвим коцем затворено“, каже Рајчевић.
Дивосело је само једно од мјеста на којима су се десили најстравичнији злочини над Србима за вријеме НДХ, а њихово набрајање трајало би сатима, каже генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир. Издваја Велебит и Јадовно гдје је за три до четири мјесеца побијено око 70.000 Срба, а онда је, каже, „почео да ради Јасеновац“. Удружење Срба из Хрватске са другим завичајним удружењима жељело је да се присјети свих жртава.
„Нажалост, видимо да та идеологија, за коју смо сматрали да је прошла – да изнова оживљава. То је нешто што је било и ’91, па ево видимо сада у Хрватској да се изнова појављује, и то је заиста наша обавеза да се присјетимо свих тих жртава јер желимо на тај начин не само да сачувамо успомену, него и да подсјетимо да се злочин више не би поновио“, истиче Будимир.
Чињенице опомињу – Дивосело је прије Другог свјетског рата имало близу 3.000 становника, у рату је више од половине страдало, а данас у том селу нема никога јер је потпуно уништено у хрватској акцији „Медачки џеп“ 1993. године.