ТЕЛ АВИВ – Директор Центра Симон Визентал Ефраим Зуроф изјавио је да је један од главних проблема данашњице „извртање Холокауста“ које је, веома распрострањено у посткомунистичким „новим демократијама“ у источној Европи.
Зуроф је у ауторском тексту објављеном за Times of Israel, поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста рекао да у тим земљама не поричу Холокауст, али скривају или минимизују веома значајну улогу коју су њихови држављани имали у масовном убиству Јевреја, као и да покушавају да изједначе комунистичке и нацистичке злочине, чиме скрећу пажњу са својих злочина.
Како је рекао проблем је што земље у којима се највише изврће Холокауст – Литванија, Летонија, Естонија, Хрватска, Пољска, Мађарска и Румунија, не могу бити кажњене, нити искључене из Међународне алијансе за сећање на холокауст (IHRA).
„Оне остају чланице са добром репутацијом и настављају да поричу веома значајну улогу својих локалних сарадника у убиствима. Тако ће, иронично, Хрватска, земља која пати од значајног броја присталица усташа (хрватских фашиста), преузети место Председништва IHRA-е, упркос озбиљним проблемима извртања холокауста откако су постали независни од Југославије“, написао је Зуроф.
Он је рекао да постоје различити проблеми који муче активности IHRA-е, а први и најважнији је да резолуције морају једногласно да усвоје све земље чланице, али и то што оне које их не спроводе пролазе без последица.
ИХРА је чак створила сет алата против извртања, а немачко председништво је покренуло глобалну радну групу против изобличења холокауста којој је дат ванбуџетски допринос.
Такође, наводи он, покренута је глобална кампања за подизање свести о извртању холокауста, која користи слогане као што су „Заштити чињенице“ и „Реци не извртању“.
Говорећи о Међународном дану сећања на Холокауст, који се обележава на дан ослобођења логора смрти Аушвиц-Биркенау он је истакао да ако је и постојао почетни скептицизам у погледу ове иницијативе, сада постоји опште одобравање потребе за међународним даном сећања који се обележава у целом свету на исти датум.
„Тако се један дан може посветити првенствено жалости, док други дан може бити резервисан за решавање врло важних политичких питања која се односе на узроке који су довели до Шое, а посебно антисемитизма“, закључио је он.